МЕДИТЕРАН
ПОРТОВЕНЕРЕ
Море је опет тамно. Ти знаш,
ово је последња ноћ. Али, кога зовем?
Никоме не говорим, сем одјеку, никоме.
Где се обрушавају стене, море је црно, и тутњи
у свом звону од кише. Шишмиш,
као затечен у лету, удара о полуге ваздуха,
сви су ови дани изгубљени, подерани његовим
црним крилима, узвишеност ове и сувише верне воде
оставља ме равнодушним, јер и даље не говорим
ни теби, ни било чему. Нека нестану ти „лепи дани“!
полазим, настављам да старим, шта има везе,
за оним ко одлази море залупи врата.
Филип Жакоте (1925)
Превео са француског Дејан Илић
Из књиге Кукувија, Неук, Повеља, Краљево, 2008.
Тамна слика мора наводи на размишљање да Медитеран не подразумева само веселост и лутање, него и суочавање са собом. Својим ограничењима.