МЕДИТЕРАН
ЗАПИС У СРЕБРУ МОРА
А бивали смо и тако страшно близу
Завичаја,
одмах са друге стране
Стањеног ваздуха; ослушкивали смо
Брзе крилате речи, смисао наслућен
У невештом преводу муње;
Уплашени, бежали би у варку
Времена, у лажну равнотежу –
Све битно што памтимо слике су при буђењу:
Кестен и дивља смоква, спори пламен
У развалини,
и све што зовемо сећање
Светли на врху дуге сјајне игле
Где се укус ватре меша са тишином
У ваздуху над краткотрајним сребром
Мора између две олује.
Иван Лалић (1931-1996)
Из књиге Дела, књига 2, ЗУНС, Београд.
Није ли свако путовање, а поготово оно на Медитеран, понављање оног Јасоновог (или Одисејевог) трагања за златним руном?