MEDITERAN
MORE
Presijavajuće, među hridinama, tamnoplavo u podne,
preteće, kada ga doziva zapadni vetar, ali uveče je tiho i sklon izmirenju.
Neumorno u malim zalivima, posedujući
nebrojene skupine kraba koje hodaju sa strane
kao zaslužni veterani Punskih ratova.
U ponoć iz luke isplovljavaju skuteri: jaka svetlost
pojedinačnih reflektora razdire pomrčinu,
motori podrhtavaju.
Na plaži u blizini Ćefalua, na Siciliji, videli smo
ogromne količine đubreta, kutije, prezervative,
kartone od mleka i dasku s izbledelim natpisom „Antonio“.
Zaljubljeno u zemlju, večno stremeći obali,
šaljući talas za talasom – od kojih svaki umire
od iscrpljenosti, ka grčki glasnik.
U sumrak podseća na svoje postojanje samo šumom,
dubokim šapatom kamenčića izbacivanih na šljunak
(čuju se čak na malom trgu, u ribarskom seocetu).
Sredozemno more, u kome su plivali bogovi,
i hladan Baltik, u koji sam ulazio
tresući se od hladnoće, kao dvanaestogodišnjak, mršav poput jegulje.
Zaljubljeno u zemlju, ulazilo je u gradove, u Stokholmu
i u Veneciji slušalo je razgovore i smeh turista,
a kasnije se vraćalo svojoj mračnoj, nepomičnoj suštini.
Tvoj Atlantik, zauzet podizanjem belih peščanih dina,
i stidljivi Pacifik koji se krije u dubinama.
Galebovi lakih krila.
Poslednji jedrenjaci na kojima se nadima
belo ukršteno platno.
Na uskim čamcima plove oprezni lovci
i u najvećoj tišini diže se sunce.
Sivi Baltik,
nemi Ledeni okean,
Jonsko more, početak i kraj sveta.
Adam Zagajevski (1945)
Prevela sa polskog Biserka Rajčić
Iz knjige Antene, Arhipelag, Beograd, 2007.
Pesnik u svojoj dubokoj zrelosti, spojio je sever i jug Evrope. Početak i kraj. Svet.