MEDITERAN
JONIKA
Prem razbismo statue njihove,
prem iz hramova ih njinih izbacismo,
bogove to nije uništiti moglo.
O Jonijo, ti si ona koga oni vole
i kog sjeća duša se njihova.
A kad razdani te jutro augustovsko
zrakom tvojim bruji jakost njina žića,
i pokatkad, nebeskog mladića
nejasan lik se javi, i hitrog koraka
ide preko brežja tvojih.
Konstantin Kavafi (1863 – 1933)
Preveo Slobodan Blagojević.
Iz knjige Sabrane pjesme, Svjetlost, Sarajevo, 1988.
Kavafijeva pesma je toliko slojevita, da bi mi trebalo par letovanja da je analiziram u svim vidovima. Elem, nije loše pročitati Aleksandrijski kvartet, zbog Kavafija, Mediterana, života uopšte.