MOSTOVI BRANIMIRA ŽIVOJINOVIĆA
IZ PESAMA POSVĆENIH AMARILI
Amara, gorka, što činiš sve je gorko,
kad pogled dižeš ili ga obaraš,
kad usne sklapaš ili ih otvaraš,
kad krećeš ruku il’ nogu – sve gorko.
Kad poljubac mi kratiš, to je gorko
kao i pozdrav kojim nadu stvaraš;
gorko što misliš i što razgovaraš,
i sve si gorko, i sve je tvoje gorko.
Jedna gorčina ispred tebe stupa,
dve se sa strane oko tebe brinu,
jedna se traga tvojih stopa drži.
O ti, ti koju svu gorčina kupa,
o, ko bi rek’o da uz svu gorčinu
ipak si meni preslatka u srži.
Fridrih Rikert (1788-1866)
Slika romantizma, jedne nemačke afere, bila bi nepotpuna i bez ovako dražesnih stihova.