MOSTOVI BRANIMIRA ŽIVOJINOVIĆA
PROLEĆNA VERA
Probudio se blagi zrak,
struji u zoru i u mrak,
na sve se stao liti.
O, miris nov, o, sveži dah!
Sad, jadno srce, mani strah!
Sad sve, sve mora drukče biti.
Svet svakim danom sve lepše sja,
šta će još doći, ko to zna,
sve se još cvećem kiti.
I najskrovitiji cveta dol;
sad, jadno srce, pusti bol!
Sad sve, sve mora drukče biti.
Ludvig Uland (1787-1862)
Teško je pronaći tipičniju romantičarsku pesmu. Zanimljivo je, međutim, ovde nešto drugo. Šta se desilo u međuvremenu, pa smo se toliko udaljili od ovakvog osećanja sveta.