ГРАДСКА ПАСТОРАЛА, изложба фотографија Горана Басарића

Бити млад и талентован у Србији деведесетих година прошлог века значило је спаковати кофере и отићи. Горан Басарић је управо то и урадио пошто је купио дневне новине за пар милијарди динара.

ГРАДСКА ПАСТОРАЛА

Специјализована фотографска галерија Артгет Културног центра Београда наставља обележавање своје 10. године рада изложбама у избору њених досадашњих уметничких директора.
Горанка Матић, уметничка директорка Галерије Артгет у сезони 2005–2006, нас води на једно реалистично „путовање“ изложбом Градска пасторала аутора Горана Басарића.

Бити млад и талентован у Србији деведесетих година прошлог века значило је спаковати кофере и отићи. Горан Басарић је управо то и урадио пошто је купио дневне новине за пар милијарди динара.

Док сам радила у недељнику Време, Горан ми је почетком деведесетих доносио слике са опозиционих уличних протеста, културних манифестација, а једног дана сам од њега добила неколико панорамских фотографија из Скупштине Србије. У то време скоро сви смо снимали с црно-белим филмом. И његове фотографије би биле такве да нису изгледале као да су из неког архива, исто као што је и тадашња званична политика деловала као архивска, тек са зачецима опозиције која је, још увек млада и мала, седела у задњим скупштинским редовима.

Горан је са Љиљом отишао у Канаду, одакле су ми, потом и са новим чланом фамилије Филипом, слали и-мејлом новогодишње црно-беле панорамске честитке – нестварне слике Ванкувера у коме живе. Из преписке и сусрета знала сам да напорно раде, али и да су задовољни.

После вишечасовног посла у фото-студију са савременим апаратима и компјутерима, излазак са „хоризонтом“ у парк био је одмак од посла, повратак у фотографску младост развијања филма, другачијег начина мишљења при снимању, ишчекивања онога што си снимио и радост због стварања тог нечег другог а свог што живиш у слободно време.

Горан се у томе није упецао на прву лопту: код њега нема сладуњавих призора прелепих предела невероватног колорита. Уместо тога, он гради обимну студију доколице у једном великом и озбиљном граду, у којем његови нови суграђани и он успевају да од јавних простора створе оазе приватности и опуштања од (свако)дневних брига.

Горанка Матић

Горан Басарић (Панчево, 1962) се фотографијом бави од 1977. године. Дипломирао је филмску и ТВ камеру на Факултету драмских уметности у Београду, где су му професори фотографије били Бранибор Дебељковић и Милан Милетин. По заавршетку студија радио је као фотограф и уредник фотографије за часопис Неw Момент и као асистент на ФДУ (1992–1994). Од 1994. живи у Ванкуверу (Канада), где ради као директор фотографије.