МОСТОВИ БРАНИМИРА ЖИВОЈИНОВИЋА
У ПОНОЋ
Спокојно крочи ноћ у свет,
на горски ослоњена сплет,
времена златне теразије сад
гледа, и њиног равномерја склад;
а обесних врела јавља се рој
што матери ноћи жуборе пој
о дану,
о малочас минулом дану.
Не воли она древну ту
успаванку, нит’ слуша њу;
небеска плавет њој је слађи звук,
часова хитрих уједначен лук.
Ал’ жубор се врела не губи нит’ мре
и у сну још певају воде к’о пре
о дану,
о малочас минулом дану.
Едуард Мерике (1804-1875)
Интересантно би било упоредити Мерикеа са нашим романтичарима и њиховим песмама са мотивом поноћи.