МОСТОВИ БРАНИМИРА ЖИВОЈИНОВИЋА
РЕЧЈУ БЕСКРАЈНИ ПРОНИКНИ КРУГ
Речју бескрајни
проникни круг,
свете пун тајни,
буди ми друг!
Када се румен вечерња стопи,
радосне боје кад замру у мук,
ноћ око чела сеновитог склопи
варница венац у блештави лук:
Смисао свети
звезда к’о вал
ка мени лети
тихо крз даљ.
Месеца сузе кад топе и ведре
скривен бол ноћи, тад долази мир
и струји покој. Духови једре
чамцима златним низ небеску шир.
Звучног појања
блистави низ
час к земљи се гања,
час стреми увис.
Кад поноћна света страва се шуња
низ шумско тамно и премрло тле,
кад чудан и страшан је изглед жбуња
и мрачно, дубоко чини се све:
Мило се плете
игра кроз мрак,
светиљке трепте
к’о циљ и знак.
Све се мило и наклоно грли,
теши се, тугује, једнако ход,
кад коло светиљки ноћима хрли
све је у души занавек род.
Речју бескрајни
проникни круг,
свете пун тајни,
буди ми друг!
Клеменс Брентано (1778-1860)
Из књиге Песништво европског романтизма, Просвета и др, Београд, 1982.
Свет европског романтизма остао би у доброј мери недоступан, а његове тајне неоткривене и слабо познате овдашњим читаоцима, да није било Бранимира Живојиновића. Овде посебно мислим на тзв. мање песнике, какав је Брентано.