MOSTOVI BRANIMIRA ŽIVOJINOVIĆA
DEČAKU ELISU
Elise, kad se kos u crnoj šumi glasi,
ovo je propast tvoja.
Usne ti piju svežinu plavoga vrela u steni.
Trpi, kada ti čelo tiho krvari
prastare legende
i gatanje tamno ptičijeg leta.
Ti pak ideš mekim koracima u noć,
okićenu purpurnim grozdovima,
i ruke pružaš lepše u plavetnilu.
Trnovit zvuči žbun
onde gde su ti mesečinaste oči.
O, Elise, otkada si već umro.
Telo ti je zumbul
u koji monah uranja voštane prste.
Crna pećina naše je ćutanje,
iz nje ponekad kroči blagosna zver
i polako obara teške kapke.
Na slepoočnice kaplje ti crna rosa,
poslednje zlato strošenih zvezda.
Georg Trakl (1887-1914)
iz knjige Izabrane pesme, SKZ, Beograd, 1990.
Jedna od najvažnijih knjiga nemačkog ekspresionizma, Traklova zbirka Sebastijan u snu (1915), dostupna je na srpskom jeziku zahvaljujući prevodu Branimira Živojinovića. Mesec jun je posvećen prevodima najznačajnijeg prevodioca u srpskoj kulturi. Mostovi koje je Živojinović sagradio između srpske i evropskih kultura, široki su i svako ko hoće da stigne do sveta mora njima da prođe.