МОСТОВИ БРАНИМИРА ЖИВОЈИНОВИЋА
ДЕЧАКУ ЕЛИСУ
Елисе, кад се кос у црној шуми гласи,
ово је пропаст твоја.
Усне ти пију свежину плавога врела у стени.
Трпи, када ти чело тихо крвари
прастаре легенде
и гатање тамно птичијег лета.
Ти пак идеш меким корацима у ноћ,
окићену пурпурним гроздовима,
и руке пружаш лепше у плаветнилу.
Трновит звучи жбун
онде где су ти месечинасте очи.
О, Елисе, откада си већ умро.
Тело ти је зумбул
у који монах урања воштане прсте.
Црна пећина наше је ћутање,
из ње понекад крочи благосна звер
и полако обара тешке капке.
На слепоочнице капље ти црна роса,
последње злато строшених звезда.
Георг Тракл (1887-1914)
из књиге Изабране песме, СКЗ, Београд, 1990.
Једна од најважнијих књига немачког експресионизма, Траклова збирка Себастијан у сну (1915), доступна је на српском језику захваљујући преводу Бранимира Живојиновића. Месец јун је посвећен преводима најзначајнијег преводиоца у српској култури. Мостови које је Живојиновић саградио између српске и европских култура, широки су и свако ко хоће да стигне до света мора њима да прође.