Трибина: ПОРОДИЦА КАО ИГРАЛИШТЕ, СКЛОНИШТЕ, СТРАТИШТЕ

Београдски психоаналитичари у сарадњи са Културним центром Београда представљају савремене психоаналитичке концепте у циклусу од 4 трибине.

Породицу чине њени чланови, без обзира на то да ли су присутна оба родитеља, да ли у њој има деце, да ли је брачна или ванбрачна или је сурогат за породицу као што су институције. Функционална или нефункционална, крије у себи питања на која налазимо одговоре али и она која остају без одговора. Данашња породица је изгубила квалитете породица прошлог века па се поставља питање да ли може да се говори о постмодерној породици или постпородици. Деца остају деца али одрастају у компликованијим социјално економским околностима који условљавају и компликованије породичне релације. Оно што остаје непромењено је машта, потреба да се буде неко други, јачи, моћнији, лепши али и више зао по некад. Ова развојна тенденција је присутна поново у доба адолесценције на компликованији и драматичнији начин. Међутим, породица показује смањен капацитет за толеранцију и неговање субјективитета. Породица пролази кроз различите фазе развоја које су подједнако осетљиве за сваког члана породице. У неким случајевима је потребна и помоћ стручњака-психотерапеута . У пракси психотерапеута су све многобројнија деца која уместо породице бораве у установи или у другој, заменској породици, као што је хранитељска. Овај животни оквир захвата и однос са терапеутом . Терапија може бити прибежиште од суровости и сировости институционализованог живота детета. У неким породицама постоје и различити облици злостављања, мање или више видљиви са увек најдраматичнијим последицама по децу. Препознавање и благовремена реакција, укључујући и психотерапеутску омогућава успостављање функционалности до нивоа неопходног за даљи развој деце али и саме породице.

Модератор: Весна Брзев-Ћурчић, тренинг психоаналитичар
Учесници: Весна Брзев-Ћурчић, тренинг психоаналитичар; Оливер Видојевић, психоаналитичар; Јасмина Врбашки, психоаналитичар у едукацији; Срдја Злопаша, психоаналитичар у едукацији

Са својим почецима у 19. и великим развојем у 20.веку, психоанализа – као теорија личности и терапијски метод – и даље се обогаћује и мења.
Београдски психоаналитичари у сарадњи са Културним центром Београда представљају савремене психоаналитичке концепте у циклусу од 4 округла стола.
Како изгледа љубав, страст и сексуалност данас, на размеђи фантазијског, виртуелног и реалног? Да ли се развој завршава са петом годином живота или представља могућност присутну у сваком животном добу, има ли томе краја? Да ли постоји и где је излаз из круга насиља, мржње и озлојеђености? Да ли се трауме родитеља неизбежно преносе на дете, шта су то породичне тајне и „духови у дечјој соби“ или: шта све може да буде савремена породица?