Овај изузетно напети филм припада трилерском поџанру о изгубљеном идентитиету
Лијам Нисон глуми доктора Мартина Хариса, који долази са супругом у Берлин на научни скуп. Медјутим, доживљава саобраћајну несрећу и пада у кому. После четири дана долази свести и открива да га се супруга више не сећа и да се други човек одазива на његово име.. Као што то обично бива у филмовима ове врсте, главни јунак не успева никога да убеди у сопствени идентитет па чак ни власти које су му једина и последња нада. Истовремено њега прате непознати људи који желе да га убију.. Харис је усамљен и исцрпљен од константног бежања. Полако али неумитно губи трку с временом али и разум. И само је питање колико ће дуго моћи да се бори за повратак идентитета и да открије праву позадину сопствене несреће.
Интересантно је да је у овом филму окупљен део креативног тима који сарадјује и са шпанским редитељем Алексом де ла Иглесијом чији је “Последњи циркус” такодје на репертоару Дворане Културног центра Београда. То је пре свега изванредни директор фотографије Флавио Мартиинес Лабијано који пише музику за Де ла Иглесијине филмове још од “Судњег дана”. С друге стране, аутор музике Џон Отман сарадјује са Жаумеом Кољет Сером још од његовог првог филма “Музеј воштаних фигура”. У том уиграном тиму главна звезда је Лијам Нисон који постаје икона европских параноидних трилера.
Снимање филма трајало је три и по месеца. Буџет се процењује на 30 милиона долара али је зарада, само у Америци, била двоструко већа.
режија: Жауме Кољет Сера
улоге: Лијам Нисон, Диане Кругер, Џенуари Џонс, Ејдан Квин, Бруно Ганц…
сценарио: Оливер Бачер, Стивен Корнвел (син Џона Л Кареа) по роману Дидијеа фан Каувелерта “Изван моје главе”;
фотографија: Флавио Мартинес Лабијано; музика: Џон Отман