Врхунац пријатељства и савезништва два народа остварен је током прве половине XX века, приближно све до 1945. године. У том епохи, нарочито током Првог светског рата и у међуратном периоду, Француска је била најважнији српски савезник и покровитељ Краљевине Југославије.
Два века нововековне историје француско-српских односа представља тему ове научне студије. Француска спада и данас у важније светске силе и једна је од најснажнијих држава у европској историји. У домену културе и доприноса светској цивилизацији то место је још израженије. Француска је имала великог утицаја на нововековну историју српског народа и без обзира што у политици, па и међународним односима, појам пријатељства је често подређен интересима, можемо начелно констатовати да је од свих великих западних сила управо Француска традиционално најнаклоњенија Србима, па се условно може говорити и о пријатељству у континуитету.
У својој нововековној историји српски народ, се попут других европских народа налазио у ситуацији тражења свог места у међународном окружењу. То је био трновити пут у којем је до 1918. године доминирала борба за национално ослобођење и уједињење, паралелно са покушајима привредног и културног развоја и модернизације, имајући у виду да су пре тога Срби више векова провели под туђинским ропством. Нарочито су тешке последице у културно-економском смислу биле за део српског народа који је претходне историјске епохе провео у турском ропству. Француска култура као доминантна и европска била је упијана на српским просторима у новоослобођеној Србији баш зато што су Срби, уколико би се изразили по Јунговој терминологији, сачували свој европски архетип и под азијатским ропством, а Француска и француска култура је доживљавана као нешто најквалитетније у тој Европи, али и нешто што је пријатељско, што није туђе и освајачко.
Врхунац пријатељства и савезништва два народа остварен је током прве половине XX века, приближно све до 1945. године. У том епохи, нарочито током Првог светског рата и у међуратном периоду, Француска је била најважнији српски савезник и покровитељ Краљевине Југославије.
Говоре: др Душко Димитријевић, виши научни сарадник и директор Института за међународну политику и привреду, проф. др Предраг Симић, шеф катедре за Медјународне односе Факултета политичких наука у Београду и бивши амбасадор у Паризу, проф. др Љубодраг Димић, шеф катедре Историја Југославије на Филозофском факултету у Београду, др Миле Бјелајац, научни саветник Института за новију историју Србије и аутор др Драган Петровић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, Београд.