ТАЈНА ИВЕ АНДРИЋА
ВАЈМАР 1932. Г.
Ту је јоргован који доцкан цвате,
Зелени пупољак упорних усана,
И вал још неослобођен,
И киша луталица.
Ускрсно јутро залуталог сунца.
То је тај живот. То суђени сати.
И то снивани сан
Под дахом заборава.
Овлаш скициран призор, етеричност, метафизика, песимизам.