TAJNA IVE ANDRIĆA
NA MORU
I
Galeb i oblak,
Ponad jugova mora mutna sjaja;
Zelena im je voda krila orosila.
Dođoše dani s vlažnim snom u skutu.
Nabreko lišaj na stijeni koju bije
Val bez prestanka; u njemu gasnu
Glasovi vrelih dalekih cesta
Koje me zovu.
Sjećanja, žene, vesele vatre!
Oktobar zatvara pute, prosipa jezu po kosi.
Na sivom nebu vrh beznadne vode brode
Galeb i oblak.
II
I rumen je oblak zgasno.
Večeras niko nije sa mnom pošo
na taman i dalek put.
Tek, u dnu neba putuje rub mora,
oštar i hladan
ko mač, i miso na kaznu.
(1921)
Jedna od najboljih Andrićevih pesama, delom zbog veštine riomovanja, asonanci i aliteracija, ali još više zbog motivskog zaokruživanja prizora u prvom delu pesme i metafizičkog preobražaja mora na kraju drugog dela pesme.