Представљање књиге: ДНЕВНИК ПИСАН НОЋУ, Густава Херлинга Груђињског

Учествују: Радослав Ђокић, Ђорђе Малавразић, Милан Влајчић и Бисерка Рајчић, преводилац

Неколико година након романа Бела ноћ љубави, објављеном код чачанског Градца, захваљујући преводилачко-уредничком тандему Бисерка Рајчић-Бранко Кукић, пред српске читаоце долази и најзначајније дело великог пољског писца и есејисте Густава Херлинга-Груђинског – Дневник писан ноћу. Херлинг-Груђински је свој Дневник објављивао од 1971. у париском емигрантском часопису Култура, као наставак Гомбровичевог Дневника. Али ту одмах треба нагласити разлику између ове двојице аутора: док Гомбрович, по речима Бисерке Рајчић, свој дневник увек почиње и завршава са Ја, дотле је Дневник писан ноћу “и поред веома личних ставова, у вези са битним, најбитнијим стварима времена у коме је живео – “хроника епохе”, са акцентом на политици и идеологији”. Преводитељка додаје: “Његов језик је веома карактеристичан у записима који се односе на полемике и учешће у дискусијама о појединим темама, јер у њима не иступа спонтано већ дистанцирано.” Тако Херлинг-Груђински остварује сасвим редак спој личног и општег, где документарност и брижљиво прикупљање чињеница, њихово умрежавање у хуманистичко наслеђе, доводе до изграђивања таквог унутрашњег света и погледа, који делује као да је општи.
Густав Херлинг-Груђињски један је од најзначајнијих и најзанимљивијих пољских писаца XX века Студирао је књижевност у Варшави. Још као гимназијалац почео се бавити критиком. 1940. нашао се у једном совјетском логору на Белом Мору, у коме је провео две године које је описао у књизи Други свет (1951). Добивши помиловање прикључио се армији генерала Андерса, борећи се у њеним редовима на Средњем и Блиском истоку, у северној Африци и у чувеној бици код Монте Касина. После рата није се вратио у комунистичку Пољску. Живео је у Енглеској, Немачкој, на крају, средином 50-их, оженивши се Крочеовом ћерком Лидијом настанио се у Напуљу, где је 2000. умро.
Био је изврстан политички коментатор, један од највећих стручњака за питања тоталитаризма у свим видовима, а писао је и прозу, сјајну есеистику и књижевну и ликовну критику. Главна дела: Други свет, Живи и мртви, Кула и друге приче, Крила Олтара, Час сенки, Други долазак и друге приче и есеји,Венецијански портрет, Излазак из ћутње, Благословена светица, Дон Илдебрандо, Врели дах пустиње, Бела ноћ љубави, Дневник писан ноћу, т. И-ВИ, Авети револуције, Звоњење за звонара и др.