ТАЈНА ИВЕ АНДРИЋА
ЈУТРО
(Дан један празних очију и замагљена чела.)
Тога је јутра црна птица пјевала у срцу мом:
била је – била! – твоја младост
и све је прошло с њом;
не походи нас двапут радост:
Црвљиво воће брзо зре;
а сужањ не зна сунца ни неба
већ брзо стари и брзо мре. –
Тога је јутра златна жица препукла у срцу мом.
(1915)
Наизглед „обична“ песма из Андрићевог затворског циклуса. Ипак, мотив златне жице који се појављује на крају очигледан је претходник свих сродних мотива у Андрићевом опусу који сугеришу ретке тренутке светлости у људској судбини.