APRIL: POTPUNI STRANAC – POEZIJA FERNANDA PESOE
ČUVAR STADA
(VII)
Iz mojeg sela vidim sve ono što se sa zemlje može vidjeti u Svemiru…
Zato je moje selo veliko kao neka druga zemlja,
jer sam ja toliko velik koliko vidim
a ne toliko velik kolika je moja visina…
U gradovima je život manji
nego ovdje u mojoj kući na vrhu ovog brežuljka.
U gradovima velike kuće zapriječuju pogled,
skrivaju obzor, odvraćaju naše poglede daleko od neba,
umanjuju nas jer nam oduzimlju ono što nam oči mogu dati
i osiromašuju jer je naše jedino bogatstvo viđenje.
Preveo Mirko Tomasović
Iz knjige Poezija, Veselin Masleša, Sarajevo, 1986.
Teško je reći da je Pesoa išta drugo nego pesnik grada, moderni pesnik u najstrožem smislu te reči. Ipak, u Albertu Kaejru, on je živeo drugi život, Vegilijevih pastira, daleko od gradske vreve, okrenut Bogu i zvezdama. Ova pesma, ceo ciklus zapravo, upravo o tome govori.