АПРИЛ: ПОТПУНИ СТРАНАЦ – ПОЕЗИЈА ФЕРНАНДА ПЕСОЕ
ЧУВАР СТАДА
(VII)
Из мојег села видим све оно што се са земље може видјети у Свемиру…
Зато је моје село велико као нека друга земља,
јер сам ја толико велик колико видим
а не толико велик колика је моја висина…
У градовима је живот мањи
него овдје у мојој кући на врху овог брежуљка.
У градовима велике куће запријечују поглед,
скривају обзор, одвраћају наше погледе далеко од неба,
умањују нас јер нам одузимљу оно што нам очи могу дати
и осиромашују јер је наше једино богатство виђење.
Превео Мирко Томасовић
Из књиге Поезија, Веселин Маслеша, Сарајево, 1986.
Тешко је рећи да је Песоа ишта друго него песник града, модерни песник у најстрожем смислу те речи. Ипак, у Алберту Каејру, он је живео други живот, Вегилијевих пастира, далеко од градске вреве, окренут Богу и звездама. Ова песма, цео циклус заправо, управо о томе говори.