АПРИЛ: ПОТПУНИ СТРАНАЦ – ПОЕЗИЈА ФЕРНАНДА ПЕСОЕ
ЧУВАР СТАДА
III
Овог предвечерја, наслоњен на прозор,
и знајући да насупрот леже поља,
читам све док ме очи не заболе
књигу Цесарија Вердеа.
Колико га жалим. Бијаше сељак
што је ухићен у слободи шетао градом.
Али начин како је гледао куће,
поступак којим је замјећивао ствари,
припада оном који гледа стабла
и обара очи путу којим иде
и свраћа позорност на цвијеће што се налази у пољима.
Ето стога је он имао ту велику тугу
за коју није никад рекао да је има,
али је ишао градом како се иде селом
и тужан као што је ломљење цвијетова у књизи
и стављање биљки у посуде…
Превео са португалског Мирко Томасовић
Из књиге Поезија, Веселин Маслеша, Сарајево, 1986.
Велика туга, шта друго.