АПРИЛ: ПОТПУНИ СТРАНАЦ – ПОЕЗИЈА ФЕРНАНДА ПЕСОЕ
ПОМОРСКА ОДА
Ах, како год било, куд год било, само отићи!
Отиснути се према ширини, преко таласа, преко мора, у сусрет опасности!
Кренути ка Пучини, Напоље, ка Замишљеној Даљини,
Без циља и заустављања, кроз тајанствене и дубоке ноћи
Као прашина коју подижу олује, вихор носи!
Сва моја крв бесомучно чезне за крилима!
Цело моје тело напред срља!
Изливам се из своје маште у бујицама!
Посрћем, завијам, падам у суноврат!
Све моје жудње кључају од пене
И моје је месо талас који се разбија о стење!
Док мислим на то – какав гнев! док мислим на то – какав бес!
Док мислим на ову скученост мог живота ког раздиру жудње,
Ненадано, разјарено, ванорбитално,
Уз поремећено, широко жестоко колебање
Живог волана моје уобразиље,
Шикља из мене шиштава, сиктава, вртоглава
Мрачна и садистичка пожуда за дречавим поморским животом.
Хеј, морнари, стражари! Хеј, чланови посаде, кормилари!
Морепловци, поморци, матрози, пустолови!
Хеј капетани, крманоши, јарболски чувари!
Људи што спавате на тврдим лежајима!
Људи што спавате с Опасношћу која вреба кроз бродска окна!
Људи што спавате на узглављу Смрти!
Људи што имате кошеве свих јарбола и командне мостове да одатле мотрите
Безмерно безмерје безмернога мора!
Хеј, управљачи теретних дизалица!
Хеј, момци што спуштате једра, ложачи, мали од палубе!
Људи што утоварујете терет у спремишта!
Људи што намотавате ужад на мостовима!
Људи што чистите металне окове на гротлима!
Људи са катарке! људи за машинама! људи на јарболима!
Хеј-хеј-хеј-хеј-хеј-хеј-хеј!
Братијо са сламнатим шеширима, у мрежастим мајицама!
Братијо са сидрима и укрштеним заставицама на грудима!
Братијо истетовирана, с лулом у зубима, налакћена на оградама!
Братијо опаљена од јарког сунца, прекаљена силним кишама,
Очију бистрих од толиког безмерја што се у њима огледа,
Окорелих лица од силних ветрова што су их шибала!
Хеј-хеј-хеј-хеј-хеј-хеј-хеј!
Људи што сте видели Патагонију!
Људи што сте обишли Аустралију!
Људи што сте се сити нагледали обала које ја нећу видети никада!
Што сте газили земљу земаља у које ја никад крочити нећу!
Што сте куповали сумњиву робу у колонијама на ободима пустара!
И чинили све то као да није ништа,
Као да је природно,
Као да је живот то,
Као да се тиме никаква судбина не испуњава!
Хеј-хеј-хеј-хеј-хеј-хеј-хеј!
Људи садашњег мора, људи мора негдашњег!
Бродски заповедници! робови са галија! борци са Лепанта!
Феничани! Картагињани! Португалци што сте се отиснули из Сагреша
У сусрет неизвесној пустоловини, ка Апсолутном мору, да остварите Немогуће!
Превела Јасмина Нешковић
Из књиге Лука на пучини, Паидеиа, Београд, 2001.
Сви ви, који сте путовали и кад нисте, вама се обраћа овај песник!