АПРИЛ: ПОТПУНИ СТРАНАЦ – ПОЕЗИЈА ФЕРНАНДА ПЕСОЕ
ПОМОРСКА ОДА
Сваки је пароброд у даљини барка на једра изблиза.
Свака далека лађа виђена овог трена то је негдашња лађа виђена изблиза.
Сви невидљиви морнари на палубама лађа на обзору
То су видљиви морнари из доба старинских лађа.
Из спорог и једрењачког доба опасних пловидаба,
Из доба дрвета и платна кад су путовања трајала месецима.
Обузима ме, мало-помало, помама за поморским стварима,
Кроз моје тело продире гат и његово окружје,
Хук узбурканог Тежа чула ми преплављује,
И почињем да сањам, да тонем у водени сан,
Покрећу се у мојој души преносн ременици,
И убрзање кормила жестоко ме протреса.
Зову ме воде,
Зову ме мора,
Зову ме, из свег грла, даљине,
Сва поморска раздобља проживљена у прошлости, дозивају у глас.
Ти, енглески морнару, Џиме Барнсе, пријатељу,
Ти си ме научио онај прастари, енглески крик
Што тако опако сажима
За сложене душе, као што је моја
Немушти зов вода,
Нечувени и прећутни глас свих ствари с мора,
Бродолома, далеких путовања, опасних прелазака.
Тај твој енглески крик што је постао свеопшти у мојој крви,
Што и не звучи као крик, лишен људског гласа и обличја,
Тај стравични крик што као да се пролама
Из дубине неке пећине небом наткриљене,
И као да приповеда све кобне догађаје
Који се могу десити на Пучини, на Мору, у Ноћи…
(Увек си се претварао као да дозиваш неку шкуну,
И викао си овако, са шакама око уста,
Огромним шакама, огрубелим и мрким, као да дуваш у трубу:
Ахо-о-о-о-о-о-о-о-о-о-о – yyyy…
Сцхоонер ахо-о-о-о-о-о-о-о-о-о-о-о-о-о – yyyy…)
Слушам те одавде, сада, и трзам се на сваки шум.
Ветар хуји. Јутро се диже. Врелина навире.
Осећам како ми се образи жаре.
Свесне ми се очи шире.
Усхићење се у мени пење, надима, надире,
И уз неку потмулу хуку метежа све се више појачава
Живо окретање кормила!
О, громогласни зове
Од чије жестине, од чије срџбе кипте у мени
У праштавом складу све моје жудње,
Сви моји замори што су се намах покренули, сви!…
Позив упућен мојој крви
Од једне љубави прошле, не знам где, која се враћа
И још увек има снаге да ме привуче и одгурне,
Још увек има довољно снаге да ме натера да омрзнем овај живот
Који проводим сред телесне и духовне непробојности
Стварног света с којим живим!
Превела Јасмина Нешковић
Из књиге Лука на пучини, Паидеиа, Београд, 2001.
Наставак.
Лако је Португалцима да се носе с економском кризом кад имају овакву поезију.