APRIL: POTPUNI STRANAC – POEZIJA FERNANDA PESOE
POMORSKA ODA
Rekom se slučajno razleže zvižduk sirene, samo jedne.
Već podrhtava celo moje duševno tle.
Iz časa u čas, kormilo se u meni sve brže okreće.
Ah, parobrodi, putovanja, neznano prebivalište
Tog-i-tog, pomorca, našeg poznanika!
Ah, kakvom me gordošću ispunjava saznanje da je jedan od nas
Našao smrt u talasima nadomak nekog ostrva Tihog okeana!
Mi što smo plovili s njim razglasićemo tu priču svima
S opravdanim ponosom, s prikrivenim ubeđenjem
Da sve to ima nekog lepšeg i šireg smisla
Od pukog gubitka njegove barke
I činjenice da je potonuo na dno s plućima punim vode!
Ah, parobrodi, brodovi za prevoz uglja, jedrenjaci!
Sve su ređi – teško meni! – jedrenjaci na morima!
A ja, koji volim modernu civilizaciju, ja koji dušom ljubim mašine,
Ja, inženjer, ja, čovek kulturan, ja, odgojen u inostranstvu,
Voleo bih da opet imam pred očima jedino jedrenjake i drvene barke,
Da ne znam za drugi pomorski život sem starog života na morima!
Jer su drevna mora Apsolutna Razdaljina,
Čista Daljina, oslobođena bremena Sadašnjice…
Ah, kako me ovde sve podseća na taj bolji život,
Ona mora, veća, jer se plovilo sporije,
Ona mora, tajanstvena, jer se o njima manje znalo.
Prevod Jasmina Nešković
Iz knjige Luka na pučini, Paideia, Beograd, 2001.
Nastavak.