Tribina: Budućnost nauke u Srbiji, povodom ukidanja Ministarstva za nauku

Više od 5000 naučnika je potpisalo peticiju protiv ukidanja Ministarstva za nauku, predatu zatim predsedniku Republike Borisu Tadiću

Zašto Srbija nikad nije imala svoj belle epoque? Da li je jedan od suštinskih problema ovog društva činjenica da se ono nikad nije radovalo napretku? Naučni napredak je preduslov za tehnološki i ekonomski razvoj, ali i važan činilac kulture u jednom društvu. Međutim, nakon krize devedesetih i odlaska između 30 i 50 odsto svih naučnih radnika u inostranstvo, oporavak je spor, a Srbiji preti opasnost da trajno ostane tehnološki nerazvijena. Da li nauka ima budućnost u Srbiji?
Mada se za nauku i dalje izdvaja samo 0,3 odsto BDP-a, u poslednjih nekoliko godina, uložena su izvesna sredstva iz Nacionalnog investicionog plana kojim je nabavljena nova oprema za institutske i univerzitetske laboratorije. U međuvremenu, Srbija je kao punopravna članica pristupila evropskom FP7 programu, a domaće naučne ustanove su u poslednjih pet godina osvojila rekordan broj evropskih projekata.
Kako bi se obnovila i ojačala naučna infrastruktura, dosadašnje Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja je prošle godine sklopilo ugovor sa EIB-om o kreditu od 200 miliona evra za nauku. Ova sredstva su planirana za čitav niz značajnih projekata, kao što je Centar za nanonauke, Centar za matične ćelije i Centar za promociju nauke. Treba naglasiti da je dobar deo ovih sredstava namenjen za privlačenje mladih naučnika, kako bi oni ostali u zemlji. Kako će, međutim, ta sredstva biti potrošena?
Nedavno je, tokom rekonstrukcije Vlade Srbije, usred velikog broja započetih projekata Ministarstvo za nauku ukinuto, a resor je pripojen prosveti. Negodujući zbog takve odluke, više od 5000 naučnika je potpisalo peticiju koja je predata predsedniku Republike. Da li su njihova strahovanja opravdana?

Učestvuju: Vera Dondur, Katarina Petrović, Vladimir Janković, Milovan Šuvakov