Трибина: Будућност науке у Србији, поводом укидања Министарства за науку

Више од 5000 научника је потписало петицију против укидања Министарства за науку, предату затим председнику Републике Борису Тадићу

Зашто Србија никад није имала свој белле епоqуе? Да ли је један од суштинских проблема овог друштва чињеница да се оно никад није радовало напретку? Научни напредак је предуслов за технолошки и економски развој, али и важан чинилац културе у једном друштву. Међутим, након кризе деведесетих и одласка између 30 и 50 одсто свих научних радника у иностранство, опоравак је спор, а Србији прети опасност да трајно остане технолошки неразвијена. Да ли наука има будућност у Србији?
Мада се за науку и даље издваја само 0,3 одсто БДП-а, у последњих неколико година, уложена су извесна средства из Националног инвестиционог плана којим је набављена нова опрема за институтске и универзитетске лабораторије. У међувремену, Србија је као пуноправна чланица приступила европском ФП7 програму, а домаће научне установе су у последњих пет година освојила рекордан број европских пројеката.
Како би се обновила и ојачала научна инфраструктура, досадашње Министарство науке и технолошког развоја је прошле године склопило уговор са ЕИБ-ом о кредиту од 200 милиона евра за науку. Ова средства су планирана за читав низ значајних пројеката, као што је Центар за нанонауке, Центар за матичне ћелије и Центар за промоцију науке. Треба нагласити да је добар део ових средстава намењен за привлачење младих научника, како би они остали у земљи. Како ће, међутим, та средства бити потрошена?
Недавно је, током реконструкције Владе Србије, усред великог броја започетих пројеката Министарство за науку укинуто, а ресор је припојен просвети. Негодујући због такве одлуке, више од 5000 научника је потписало петицију која је предата председнику Републике. Да ли су њихова страховања оправдана?

Учествују: Вера Дондур, Катарина Петровић, Владимир Јанковић, Милован Шуваков