APRIL: POTPUNI STRANAC – POEZIJA FERNANDA PESOE
POZDRAV VOLTU VITMENU
(III)
He calls Walt:
Vrata prema svemu!
Most prema svemu!
Drum prema svemu!
Tvoja duša-svaštojed,
Tvoja duša ptica, riba, zver, muškarac, žena.
Tvoja duša dvoje tamo gde su dvoje,
Tvoja duša jedno koje čine dvoje kad su jedno,
Tvoja duša strela, grom, prostor,
Ampleksus, neksus, seksus, Teksas, Karolina, Njujork,
Bruklin Feri u predvečerje,
Bruklin Feri odlazaka i povrataka,
Libertad! Democracy! Dvadeseti vek u daljini!
Bum!bum!bum!bum!bum!
BUM!
Ti, onaj koji si bio, onaj koji si gledao, onaj koji si slušao,
Subjekat i objekat, aktiv i pasiv,
Ovde i tamo, ti, na sve strane,
Krug koji zatvara sve mogućnosti osećanja,
Kamen međaš svih stvari koje mogu postojati,
Bog Graničnik svih predmeta koji se mogu zamisliti, a i dalje ostaješ ti!
Ti Čas,
Ti Minut,
Ti Sekunda!
Ti umetnut, oslobođen,rasprostrt, isporučen,
Umetanje, oslobađanje, rasprostrtost, isporučivanje,
Ti umetač, oslobodilac, rasprostirač, isporučilac,
Pečat na svim pismima,
Ime na svim adresama,
Roba predata, vraćena, upućena dalje…
Voz oseta s dušom-kilometrom na sat,
Na sat, u minutu, u sekundu, BUM!
Sad kad sam skoro na samrti i kad sve već vidim jasno,
Veliki Oslobodioče, vraćam se pokoran tebi.
Moja je ličnost, bez sumnje, imala neki cilj.
Bez sumnje, jer se izrazila, htela nešto da kaže
Ali danas, kad se osvrnem unazad, ostaje mi samo jednokajanje –
Što nisam imao tvoju vedrinu koja je i tebe samog nadilazila,
Tvoju zvezdanu slobodu Noći Beskrajne.
Možda nisam imao nikakvu misiju na zemlji.
Pažnja, sad ću da pozovem
Da iskoriste gromku i zaglušujuću povlasticu da te pozdrave
Sve ljudske košnice Svemira,
Sve vidove ispoljavanja svih emocija,
Sve načine mišljenja,
Sve točkove, sve zupčanike, sve klipove duše.
Pažnja, sad ću da kriknem
I u povorci što kreće od mene do tebe sve će da se rasprsne
U jedno metafizičko i stvarno buncanje
U halabuku stvari što navrat-nanos kroz mene prolaze.
Ave, salve, viva, o, veliko kopile Apolona,
Nemoćni i vatreni ljubavniče devet Muza i Gracija,
Uspinjačo od Olimpa do nas i od nas do Olimpa.
Iz knjige Luka na pučini, Paideia, Beograd, 2001.
Alvaro de Kampuš je u stvari Korto Malteze, pustolov i dendi koji je upoznao čitav svet. I kao što kod Korta ta spoznaja senči melanholijom njegov život, i Alvaro de Kampuš je u svojim poemama pesnik svetskog bola, vek posle romantičara. Ali ne u ovoj pesmi! Amerika i Volt Vitmen pojavljuju se na duhovnom horizontu mladih evropskih intelektualaca pred Prvi rat, o čemu svedoče i naši mladobosanci, i utiskuju svoje iskustvo slobode i panteizma, životnog nagona u gotovo sve avangardne pokrete koji se tada javljaju. To su te veze, još nepročitane, koje postoje u svetu.