Предавање Бориса Сирилника (Француска): О телу и души

Поводом објављивања књига Бориса Сирилника на српски језик: О телу и души и Аутобиографија једног страшила.

Борис Сирилник је члан 20 националних и међународних научних друштава, има 200 објављених научних радова и аутор 17 књига од којих су најпознатије Сценарио људског понашања (1996), Чудесна несрећа (1999), Љубав на рубу пропасти (2004), О телу и души (2006), Аутобиографија једног страшила (2008). Књиге су му преведене на више десетина језика.
Последње две књиге објављене су на српском језику у издању Академске књиге из Новог Сада, а у преводу Душана Јанића. Објављивање ових књига је непосредни повод за долазак Бориса Сирилника у Београд и Нови Сад где це одржати предавања, а његов долазак помогао је Француски институт у Србији/бивши ФКЦ.

У књизи О телу и души Сирилник је написао: Када жели да буде срећан, човек не сме по сваку цену избегавати несрећу. Боље би било да покуша да је некако савлада. Овим ставом Сирилник сажима главне ставове које излаже. А они су засновани на најновијим научним истраживањима функционисања мозга која се обављају уз помоћ скенера, магнетне резонанце и најсавременијих достигнућа хемије. Сирулник показује да је човекова способност да буде срећан производ генетске условљености, али и социјалног поља у којем се налази. Кључ за осећање среће је душевни отпор, којим људи могу превладати животне кризе, као и тешке болести, те беспомоћност коју осећају када изгубе посао, а чак и губитак најдражих особа. Уз помоћ бројних примера из своје праксе, аутор објашњава како људи уз помоћ способности која се може стећи, могу уклонити патњу и свој живот поново узети у сопствене руке.

Борис Сирилник (1937), етолог*, лекар, неуролог, психоаналитичар, психијатар. Све ове импресивне титуламе које је стекао у неатрактивним и ретким областима нису дале повода Борису Сирилнику да постане неприступачна личност. Напротив, пре би се рекло да је човек велике једноставности, неизмерне широкогрудости и продорне интелектуалне бистрине. У својим научним списима, књигама и на предавањима увек је давао предност вишедисциплинарном приступу како би добио свеобухватнији поглед и тако боље идентификовао појединце и њихов животни миље.
Предавао је на више факултета у својој земљи и иностранству. Посебно је познат по развоју теоријског појма «резилијентности», али је запажен и по јавном ангажману поводом психичких болести и поремећаја, међуљудских односа и људског понашања. Директор је истраживачког центра у Тулону и председник једног великог удружења за промоцију мира.
Рођен је од родитеља Јевреја који су страдали у холокаусту за време Другог светског рата, а и сам је једва избегао депортацију. Трауматично детињство га је подстакло да постане психијатар. (Резилијенција није никакав пут ка успеху, већ борба детета којег су гурнули у наручје смрти, а оно је ипак пронашло начин се супротстави и настави живот).

* Етологија: биологија понашања; компаративна метода која секористи генетским, неуролошким, психолошким, социолошким и лингвистичким подацима; мултидисциплинарни приступ који омогућује проучавање живи бића (животињ и људи) у еволутивној перспективи.

Серијал Мислиоци, писци света – гости Београда – у сарадњи са издавачем Академска књига, Нови Сад, и Француским институтом у Србији / бивши ФКЦ