АВАНГАРДА: КОЛЕКЦИЈА ЗА СЕЗОНУ ЗИМА/ПРОЛЕЋЕ 2011. ФЕБРУАР: ЗАМОРЕНОЈ ОМЛАДИНИ
ТРУБА
Шта вреди плаветно небо,
и зумбул и девојче и ласте лет.
Негде запева труба.
То иза гора и вода
лелек је рушне сељанке.
Род смо.
Кад умре ћовек,
и моје срце рушно је.
Откини зумбул с груди,
погни главу;
војника хоће да закопају,
а њему се тако живело.
Шта вреди поп што моли,
па крстача, па име,
неће се војник вратити у село,
неће пољубити коју воли.
Откини зумбул с груди,
погни главу.
Негде запева труба.
Момчило Настасијевић (1894-1938)
Из књиге Сабрана дела Момчила Насатсијевића, књига 1, Дечје новине, СКЗ, Горњи Милановац, Београд, 1991.
Настасијевић је увео потпуно нову језичку економију, коју су следили готово сви најважнији послератни српски песници. Најважније је, међутим, поред тих формалних достигнућа, размицање егзистенцијалних и емотивних кооордината српске поезије, које је и у овој, познатој песми могуће наслутити.