Представљање издања Етнографског института САНУ

10.02.2011, 16:39.
blank-image

Драгана Русалић, Макинг тхе Интангибиле Тангибле: Тоwард тхе Неw Интерфаце оф Цултурал Херитаге; Лада Стевановић, Лаугхинг ат тхе Фунерал: Гендер анд Антхропологy ин тхе Греек Фунерарy Ритес; Мирослава Лукић Крстановић, Спектакли XX века: музика и моћ

Програм се састоји од два дела:
12:00 Од ритуала до спектакла, модератор Срђан Радовић:
Лаугхинг ат тхе Фунерал: Гендер анд Антхропологy ин тхе Греек Фунерарy Ритес, ауторке Ладе Стевановић, о књизи говори Марко Теодорски;
Спектакли XX века: музика и моћ, ауторке Мирославе Лукић Крстановић, издавач Етнографски институт САНУ, Београд 2010, о књизи говори Иван Ђорђевић
13:00 Макинг тхе Интангибиле Тангибле: Тоwард тхе Неw Интерфаце оф Цултурал Херитаге, ауторке Драгане Русалић, о књизи говори Љиљана Гавриловић; издавач Етнографски институт САНУ, Београд 2009.

Како је изгледао погребни ритуал у античкој Грчкој, а како изгледа данас? Ко се о мртвима бринуо, какав је био однос према смрти, како се он мењао, у ком је јавном простору смрт била присутна и на који начин се смрћу манипулисало? До сада је објављено много антрополошких истраживања посвећених погребном ритуалу, а нарочито тужбалици и њеној друштвеној функцији. Књига Ладе Стевановић Лаугхинг ат тхе Фунерал: Гендер анд Антхропологy ин тхе Греек Фунерал Ритес, поред туговања, бави се и значењем смеха у овом обреду, чиме се отвара нова перспектива за разумевање античког грчког погребног ритуала у целини.
Спектакли XX века: музика и моћ ауторке Мирославе Лукић Крстановић јесте антрополошка студија и етнографско ишчитавање спектакла. У фокусу спектакла је друштво као јавна сцена и арена, као моћ визуелног (над)гледања и извођења у свету музике. Од теорије спектакла до историјских маркера анализа се задржава на социјалистичком периоду популистичких игроказа – слетова, фестивалске комерцијализације и рокенрол концертне еманципације. Музика, идеологија, свакодневица и догађаји посматрају се као карактеристична животна искуства кроз призму сложеног друштвеног поретка.
О студији Драгане Русалић Макинг тхе Интангибле Тангибле: Тхе Неw Интерфаце оф Цултурал Херитаге у рецензији Милене Драгићевић Шешић, између осталог стоји: Монографско дело Драгане Русалић по први пут у научна истраживања у склопу хуманистичких наука уводи појам нематеријалног културног наслеђа, користећи најновија светска истраживања, и систематским прегледом даје могућност утемељивања новог научног подручја. То конкретно значи да нематеријално заправо одређује значење свему материјалном, односно да, када говоримо о некој згради, не мислимо на цигле и стакло, бетон и мермер, већ на значење/а која зграда носи са собом, на симболе уграђене у њено физичко присуство. Уколико нема тих (нематеријалних) значења и симбола, пред нама је само обична гомила цигала и бетона.

 

Loading...