AVANGARDA: KOLEKCIJA ZA SEZONU ZIMA/PROLEĆE 2011. JANUAR. SEBASTIJAN SE BUDI
LENJIN (II DEO)
Evo,
vidi se
golim okom –
„era“ ta
prolazi kroz dveri,
o dovratak ne zakačivši
čelo visoko.
Zar za Lenjina
reći takođe:
„milošću božjom
vođa“?
Kad bi se desilo
da je on
božanstven,
naljutio bih se
do izbezumljenja
i ustao bih protiv ove mase
i protiv ovih poklonjenja.
Ali Đeržinski
kraj lesa
tvrdo kroči.
Danas bi Čeka
mogla
sići sa straže.
Kroz milion drugih
i kroz moje
oči –
ledenice suza
smrzle uz obraze.
A Bog?
Litije
nisu novost za njega.
Ne to!
Danas pravim bolom
nek srce zastudi!
Mi sahranjujemo
najzemaljskijega
od svih
sa zemlje
prohujalih ljudi.
On je zemaljski
al’ ne onaj što oka
pogled upire
u svoje korito.
Zemlju celu proniknuv duboko,
on vide
i ono
što vremenom bi skrito.
On na svakoga
među nama liči,
samo što misao snažnije mu čvrsne
kožu pored oka.
Bora niče.
Samo podsmešljivije
i tvrđe su mu
usne.
Ropsku poslušnost
nije taj tražio,
dizgine,
da goni te
i tlači.
Za druge on beše
od nežnosti
blaži,
za neprijatelja
od železa jači.
Znao je slabosti
kao ti
ili ja
kao mi
savlađavao bolesti.
Recimo, meni izoštrava oko
bilijar,
njemu šah –
to vođama
više koristi.
I od šaha
prešavši
na istinsku buru,
međ ljude
uvede
peđački stroj od juče,
uvede
radničko-seljačku diktaturu,
kulu kapitala
da pešacima tuče.
On i mi smo jedno.
Zbog čega bih onda
tu, kraj njega,
plah,
ja
svoj život,
glup od ushićenja,
za jedan njegov
poklonio dah?
A zar sam jedini
koji to
sad može?
Ne moraš da vikneš,
tek otvori usta –
ko iz sela,
iz rudnika,
iz sopstvene kože
ne bi ustao?
Ko pijan
teturam.
Sa tramvajske prug
instinktivno sklanjam
svoj životić krti.
Ko bi
za smrt moju
pronašao tuge
u crnini
ove
bezgranične smrti.
Pod zastavama masa
korača
i plače.
Kolonij zal
drhti
potpuno pregažen.
Ko da sva Rusija
krenu
u skitače.
Ali čemu?
Zašto
i zbog čega?
Opet promukli
telegraf
signale daje.
Suza sa zastavama –
sneg polako rudi.
Šta je učinio,
ko je on
i šta je,
taj najljudskiji
od svih Ljudi?
Majakovski
Preveo Bora Ćosić
U istom ritmu, drugi deo odlomka iz poeme, sa istom porukom, kao i juče.