АВАНГАРДА: КОЛЕКЦИЈА ЗА СЕЗОНУ ЗИМА/ПРОЛЕЋЕ 2011. ЈАНУАР. СЕБАСТИЈАН СЕ БУДИ
ЧОВЕК И ЖЕНА ИДУ КРОЗ БАРАКУ ЗА РАК
Човек:
У овом реду су распаднуте утробе,
а у овоме распаднуте груди.
Кревет крај кревта смрди. Сестре се смењују сваког сата.
Приђи, мирно одигни овај покривач.
Гледај, ова грудва масти и трулих сокова
некад је ко зна коме била нешто велико,
и звало се занос и завичај.
Приђи, погледај овај ожиљак на грудима.
Осећаш ли бројанице од меких чворова?
Мирно опипај. Месо је меко и не боли.
Ова овде крвари као из тридесет телеса.
Нема створења с оволико крви.
Овој су још стигли да исеку
дете из утробе раком нагризене.
Пуштају их да спавају. Дању и ноћу. – Новима
кажу: овде се оздрави од спавања. Само недељом,
за посете, пусте их да се мало расане.
Још само мало једу. Леђа су им
сва у ранама. Видиш муве. Каткад
их пере. Ко што се перу клупе.
Већ навире њива уз сваку постељу.
Месо се поравњава са земљом. Жар се гаси.
Сок се спрема да потече. Земља зове.
Готфрид Бен (1886-1956)
Превео са немачког Слободан Глумац
Из књиге Изабране песме, Нолит, Београд, 1984.
Једна од најпознатијих експресионистичких песама великог Готфрида Бена. Приближавање национал-социјалистима тридесетих година коштало је Бена можда и више него што је заслужио, али, како често бива, поезија је преживела и историју и победнике, ако их је било. У једном од прошлих бројева часописа Поезија Драган Стојановић је приредио темат посвећен овом песнику са неколико капиталних текстова, који су од виталног интереса за све које поезија занима.