АВАНГАРДА: КОЛЕКЦИЈА ЗА СЕЗОНУ ЗИМА/ПРОЛЕЋЕ 2011. ЈАНУАР. СЕБАСТИЈАН СЕ БУДИ
ЕНГЛЕСКИ РОГ
Ветар што вечерас смотрено свира
– наликује силном лепету лимарије –
на инструменту густог борја
и мете бакарна обзорја
куда се ројта светлости вије
попут змајева у јечећим небесима
(Облаци промичу, ведра
краљевства небесна! Високих Елдорада
капије одшкринуте!)
и море што, крљушт по крљушт,
оловно тре
и мења боју бацајући на хриди вртлоге
узвитлане пене;
да хоће ветар, што се рађа и мре,
док сумрачја стиже час,
засвирати вечерас
на теби, раздешени инструменте,
срце.
Еуђенио Монтале (1896-1981)
Превео са италијанског Милан Комненић
Из књиге Сипине кости, БИГЗ, Београд, 1982.
У једној од најважнијих песничких књига међуратне европске лирике, Монталеовим Сипиним костима, песма која, по речима преводиоца ритмички и синтаксички подржава увојницу рога и има спиралну композицију.