NOVE SLIKE BEOGRADA 2000 – 2010.

Ova izložba je premijerno prikazana na Mesecu fotografije u Bratislavi u novembru 2010, a beogradska publika će imati priliku da vidi, do sad pretežno neizlagane fotografije čije su teme Beograd i njegovi žitelji.

NOVE BEOGRADSKE SLIKE – fotografije Beograda 2000–2010.

Izbor radova za ovu izložbu pripao je Goranu Maliću, fotografu, istoričaru srpske fotografije i umetničkom direktoru galerije Artget KCB-a 2004/2005, i oslonjen je na poetike autora koji su stvarali tokom poslednje decenije, a i danas su aktivni.

Namera autora je da, birajući jednu temu kao povod za izražavanje zajedničkih utisaka, pokaže estetske osobenosti različitih autorskih rukopisa u mediju fotografije – od Mirka Lovrića (1935) i Dragana Mirkovića (1946), preko Aleksandra Kelića (1964), Alekse M. Trbovića (1966), do najmladjih : Milene Anđele Mišić (1982) i Sanje Knežević (1984).

Malić se opredelio za nove, do sad uglavnom neizlagane fotografije, čije su teme Beograd i njegovi žitelji, ističući da njegov izbor ima za cilj da ukaže na neke poetike koje su bile dominantne u poslednjoj deceniji. Fotografije karakterišu slikovni kvaliteti gradskih ambijenata, ali ne toliko kroz tehničke osobine ovog medija kao realističnog svedočanstva, već kroz estetske osobenosti različitih autorskih rukopisa. Tema je samo bila povod da izabrani autori, uprkos ličnim razlikama u gledanju na grad, svoje senzibilitete pretoče u mozaik zajedničkih utisaka koji smo, shodno bliskom vremenu njegovog nastanka, nazvali – Nove beogradske slike, kaže Malić

Obično se kaže da su stariji umetnici tradicionalni, a mlađi progresivni. Ovaj izbor pokazuje da to ne mora biti tako. Shodno svojim ranijim opredeljenjima, u kojima je uvek bio na liniji avangarde, Mirko Lovrić i ovoga puta istražuje likovne fenomene: distorzije, iznenadna skraćenja oblika i prelamanja svetlosti. Dragan Mirković obuzet je suprotnostima gradskog života. Branislav Strugar poznat je kao strpljivi beležnik lepih ambijenata i zavodljivih svetlosti. Fadil Šarki, crno-belom slikom vešto beleži neobične prizore skrivenih gradskih mesta. Osobina Zorana Đorđevića je svedenost i usmerenost na osnovne osobine motiva. Izrazito zainteresovan za dramatiku crno-bele fotografije, Aleksandar Kelić se priklanja različitim temama od kojih su mnoge vezane za spomeničko nasleđe, etnologiju, katkad i folklor. Aleksa M. Trbović je sklon ispitivanju socijalnih fenomena: predprazničnog ukrašavanja kuća, uličnih prizora, tetovaža, motociklista, bliznakinja… a fotografiše i spomeničku dekoraciju arhitekture Beograda. Ivan Stanić nastoji da izbegne ograničenja i uobičajene pravougaone forme fotografije – Beograd vidi kao raznovrstan spoj arhitekture i ambijenta urbanog življenja. Izrazito reportažni fotograf Milena Anđela Mišić ulazi u ulične događaje, grad vidi kao kotao u kome se uvek nešto kuva (vatrogasne intervencije, sportska takmičenja, ulični problemi…). Sa reporterskim nervom i Sanja Knežević ispituje strukturu grada u njegovim različitim slojevima,koristeći sumračno ili predvečernje nebo, rasutu svetlost, dramu oblaka, atmosferu gradskih simbola, dvokrilni aviončić nalik na komarca, pa pokret, skok…

Realizaciju izložbe pomogli su Grad Beograd – Sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture Republike Srbije.