Konverzacija i kontradikcija
Flauta i čembalo su kroz istoriju često bili partneri u stvaranju muzike, od vremena baroka pa sve do današnjih dana. U literaturi je veliki broj primera spajanja ova dva instrumenta u kamerni ansambl, zahvaljujući čemu su nastala dela (poput Bahovih sonata na primer), podjednako kapitalna kako za flautu, tako i za čembalo. Pa i pored tih činjenica, ostaju neka zanimljiva pitanja. Kakva je mogućnost komunikacije dva instrumenta ako se ima u vidu da je moderna flauta afirmisana u u trenutku kada je čembalo nestajalo sa muzičke scene? Ima li čembalo u okviru ovakvog dua samo ulogu pratnje i puke harmonske podrške ili je kadro da bude ravnopravni sagovornik dinamički nadmoćnijoj flauti? Da li je kombinacija mekog, prodornog tona flaute sa reskim i prozračnim zvukom čembala dobitna ili možda uznemirujuća? Vode li dva instrumenta skladni razgovor ili je u pitanju dvoboj? Jelena Vujnović i Milan Popović tragaju za ovim odgovorima kroz zajedničku saradnju, istražujući muziku za flautu i čembalo, njene mogućnosti i potencijalne granice kroz široki period od barokne do savremene muzike.
program:
Johan Sebastijan Bah Sonata za flautu i čembalo u h-molu, BWV 1030
(1685–1750) Andante
Largo e dolce
Presto
Georg Fridrih Hendl Sonata za flautu i kontinuo u G-duru, HWV 363b
(1685–1759) Adagio
Allegro
Adagio
Bouree anglaise
Minuetto
Žan Franse Dva komada za klavsen
(1912–1997) Grave
Vivace
Danijel Rajneman Sonatinaza flautu i čembalo
(1886–1963) Conversation
Nocturne
Serenata
Miloš Petrović Obojeni komadi za flautu i klavsen
(1952–2010) Prelude bleuatre (Modri preludijum)
Air noire et verte (Crno-zelena arija)
Danse rouge de l’apres-minuit (Posleponoćna crvena igra)
Les robes violets des filles de Tibre (Ljubičaste haljine devojaka sa Tibra)
Danse verte foncee (Tamno zelena igra)