Пит Брук живи и ради у Портланду (ОР), као независан писац и кустос чије су главне теме политика и социјална правда у фотографији. Пише о сликама прављеним у или о затворима на свом вебсајту Присон Пхотограпхy.
Оно што се види а не чује садржи радове пет познатих америчких фотографа који су унели фотоапарате у затворе – Стив Дејвис, Стив Лис, Ара Ошаган, Џозеф Родригес, Ричард Рос. Веома је важно то што изложба садржи и фотографије које су снимила сама затворена деца, апаратима добијеним од наставника ликовног и социјалних радника. Многе од тих дечјих фотографија се излажу први пут.
О изложби Оно што се види а не чује, који нашој публици представља у Галерији Артгет Културног центра Београда од 6. до 22. децембра 2013, Пит Брук каже: Све слике с изложбе Оно што се види а не чује покрећу важна питања о томе шта значи кад можемо да документујемо и шта значи кад нам је забрањено да документујемо. Поред тога, излагање фотографија професионалаца заједно са фотографијама аматера / затвореника распаљује машту. Каква је разлика између ситуације кад правимо слику и оне кад смо тема слике? Шта се дешава кад поставимо децу иза објектива уместо испред? Какве приче деца имају које одрасли не могу да испричају? Може ли фотоапарат бити средство уметничког изражавања уместо средства контроле.
Пит Брук живи и ради у Портланду (ОР) као независан писац и кустос чије су главне теме политика и социјална правда у фотографији. Пише о сликама прављеним у или о затворима на свом вебсајту Присон Пхотограпхy (Затворска фотографија). Присон Пхотограпхy је 2011. године добио награду ЛИФЕ.цом Пхотоблог Аwард, а часопис Бритисх Јоурнал оф Пхотограпхy га је ставио на листу десет најбољих фотографских блогова.
* * *
У суботу, 7. децембра у 13 сати, у Галерији Артгет – Трг Републике 5/И,
Пит Брук ће детаљније говорити о свом пројекту Присон Пхотограпхy и са Александром Јелић и Вама разговарати на тему: Сликање је добра ствар, повезивање још болје: Коришћење фотографије за друштвени ангажман и активно деловање у друштву.
Александра Јелић
Позоришни и филмски редитељ. Дипломирала на Академији уметности у Новом Саду. Добитник неколико награда за документарне филмове. Оснива 2004. године АпсАрт Центар за позоришна истраживања и фокусира се на област примењеног позориштаи тј. употребе драмских техника и форми у раду за различитим друштвеним групама, за лични развој и друштвени ангажман. Велики део активности посвећује раду са осуђеницима у српским затворима. Формира променљиву трупу у Специјалној затворској болници под називом Чаробњаци из ОЗ-а (О.З. је скраћеница за Окружни затвор). Са осуђеницима, бавећи се њиховим причама, прави представе које се изводе на београдским сценама али за публику која долази у затвор. Представа Чији си ти, Петре? била је део програма БИТЕФ Полифоније 2009. године. За рад у затвору АпсАрт 2009. године добија награду ЕРСТЕ Фондације за социјалну интеграцију између 1.300 пројеката из региона. Године 2011. на Новом Беграду оснива АпсАрт Позориште заједнице, први цоммунитy тхеатре у Србији, место које је за грађане Новог Београда платформа за креативни развој али и друштвени ангажман у заједници. Тренутно ради на пројекту Од кршења до стварања закона, који уз помоћ позоришта даје могућност осуђеницима да утичу на измену закона који регулише служење казне.
АпсАрт: wwww.apsart.org , www.zatvorzakon.org , email: office@apsart.org