Сатијева бајка (и у њој Гурџијев!)

14.12.2013, 20:00.
blank-image

На концерту ће наступити пијанисткиња Нада Колунџија и гошћа пијанисткиња Катарина Радовановић-Јеремић.
Éric Alfred Leslie Satie (1866 –1925) је француски композитор. Његово стварлаштво могло би се назвати визионарским јер садржи назнаке готово свих праваца који су касније настали у музици 20. века. Сатија је највише промовисао Џон Кејџ шездесетих година. Обојица су аутори најекстремнијих музичко-филозофских остварења, а то су: Сатијев Веxатион, композиција која се понавља 840 пута и Кејџов 4`33„ за било који инструмент или њихову комбинацију, у којој се не свира ништа.
Реч Гноссиеннес (Гносијене) је измислио Сати и њом је насловио својих шест клавирских композиција. Три Гyмнопéдиес (Гимнопедије), по ауторовим речима, инспирисане су радовима писца Гистава Флобера. Валцер Је те веуx (Желим те) написан је у Сатијевом боемском периоду када је свирао у кафеу Црна мачка (Ле Цхат Ноир) у Паризу.
Композиција Лес Троиx Морецеуx ен форме де поире (Три комада у облику крушке) је компонована као одговор на Дебисијеву примедбу да треба више пажње да се посвети форми. Сати се поиграва и компонује седам комада, уместо три, како стоји у наслову.
Георге Ивановитцх Гурдјиефф (1866–1949) мистик и филозоф, духовни учитељ, јерменско–грчког порекла. Сматрао је да музика може да помогне у развијању наших потенцијала.
Тхомас де Хартманн (1885 –1956), руски композитор, је био ученик Корсакова, Аренског и Тањејева. После сусрета са Гурџијевим, постаје његов ученик и пријатељ. Двадесетак година је транскрибовао, записивао и био ко-аутор великог опуса музике коју је Гурџијев сакупио путујући.
Велики и необични пијаниста Кеитх Јаретт био је упознат са комплетним учењем Гурџијева. Композиције које су на програму су мој избор са албума Сацред Хyмнс, који је Јарретт снимио на предлог једног од следбеника Гурџијевљевог учења. Дуго нисам успевала да дођем до ових партитура. Тек када сам помислила да бих их радо свирала у Сатијевој бајци, оне су се једноставно појавиле.
Нада Колунџија.

Програм:
Eрик Сати
Гимнопедија бр. 1

Je te veux, Valse

Гносијена бр. 1

Гносијена бр. 4

Гносијена бр. 3

Три комада у облику крушке за клавир четвороручно

Георгиј Иванович Гурџијев / Томас де Хартман
Meditation

Holy Affirming – Holy Denying – Holy Reconciling

Prayer and Despair

Religious Ceremony

Reading of Sacred Books

Концерт организују Центар лепих уметности Гуарнериус и Културни центар Београда уз подрску Града Београда.

Биографије:
Нада Колунџија, пијанисткиња, реномирани је извођач и промотер савремене музике. Извела је велики број светских и српских премијера и заслужна је за настанак нових композиција.
Наступала је у Мађарској, Холандији, Кини, Индији, Канади, Тајланду, Немачкој, Шпанији, САД, Мексику, Аустрији, Италији, Румунији, Грчкој, Француској, замљама бивше Југославије и на међународним фестивалиама: Дубровачке летње игре, Охридско лето, Мусиц Биеннале Загреб, ЦХИНЦХ представља, Гуанахуато, Хварске летње приредбе, А темпо (Подгорица), соундаXис (Торонто), БЕМУС, Музички Темишвар, Трибина композитора, ЦОНТРАСТС, Лавов, КИЈЕВ МУСИЦ ФЕСТ, ПЛАНУМ (Будимпешта), Фестивал извођачке уметности (Бангкок) и други.
Нада Колунџија је рођена у Београду. Дипломирала је на Музичкој академији у Београду (проф. Душан Трбојевић), а усавршавала се на Музичкој академији Франц Лист у Будимпешти (проф. Золтан Кочиш). Добитница је награда и признања у Ротердаму (1979, 1981,1984) Загребу (1980) и Београду (1981). Номинована је за Награду града Београда (2005, 2010).
Као солиста и камерни музичар Колунџија је снимила 6 ЛП-а за издавачке куће Сузy, ПГП, РТБ, Дискос, СКЦ и два компакт диска за ЦеСУФ и Гуарнериус.
Реализовала је многобројне снимке за радио и ТВ.
www.надаколундзија.инфо

Катарина Радовановић Јеремић је дипломирала клавир на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Лидије Станковић. Од 1999. до 2003. године наставила је усавршавање на специјалистичким последипломским студијама за камерну музику на Универзитету за музику у Грацу (Аустрија). Специјализирала је на специјалистичким студијама за камерну музику на ФМУ у Београду у класи проф. Уроша Пешића. Тренутно је студент завршне године докторских студија камерне музике на ФМУ.
Током студија је похађала мајсторске курсеве еминентних европских извођача и педагога, међу којима су Паул Гулда, Олег Маисенберг, Алеxандер Зац, Михаел Уде, Арбо Валдма, и Штефан Шилинг.
Добитница је бројних високих награда на интернационалним и републичким такмичењима у дисциплинама клавир и камерна музика.
Од 2004. до 2010. године Катарина Радовановић Јеремић је била запослена као професор камерне музике у МШ Јосип Славенски. Академске 2009/2010. године била је ангажована као предавач камерне музике у звању стручног сарадника на Академији лепих уметности у Београду. Од 2010. године запослена је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, где у звању доцента предаје камерну музику.
Тренутно активно наступа у различитим камерним ансамблима. Посебну пажњу посвећује извођењу савремених композиција и делима српских аутора.

Loading...