БУДИ МОНАЛИЗА Угљеше Врцеља и Владимира Татаревића

Свако има свој лични предмет обожавања. И то не негде далеко, него ту, око себе, на дохват руке. Свако има своје лично надахнуће. Свако има своју личну Ђоконду. Петар Папић, писац
Након париске премијере у Културном центру Србије у Паризу, у Поп-уп простору Културног центра Београда, од 14. до 21. новембра, биће представљена изложба фото-портрета БеМонаЛиса (Буди Мона Лиза), аутора Угљеше Врцеља и Владимира Татаревића, којима је најпознатија икона сликарства послужила као инспирација да се људи из њиховог окружења осете као Мона Лиза.

На отварању, у четвртак, 14. новембра у 20.00 сати биће одржан перформанс – пхото сессион на коме ће аутори фотографисати Београђане у улози Мона Лизе. Фотографије настале овом приликом биће подељене учесницима на свечаном затварању изложбе у четвртак, 21. новембра у 20.00 сати.

О овом пројекту Иван Манојловић, кустос – историчар уметности, каже: У својим „Мона Лизама” Врцељ и Татаревић отварају нове просторе уметничког дијалога, уводећи садржај познате фигуралне композиције овековечене историјом уметности и од ње конструишу својеврстан фото-тапет. Стапање историјског, исторификованог и савременог постигнуто је у потпуности, а тиме и концептуално укидање разлике у временима настанка призора. Врцељева и Татаревићева стратегија критиковања одмах постаје препознатљива.

Деконструкцију познатог ремек дела из 16. века Врцељ и Татаревић ће изрвшити не само употребом другачијег медија (фотографије), већ и чињеницом да за своје „Мона Лизе” бирају људе из свог окружења. „Мона Лизе” на овим фотографијама су мушке и женске фигуре, чиме уметници у свој рад уводе дијалог на тему једнакости субјеката портретне уметности насупрот вековној доминацији женског тела као идеала лепоте.

Угљеша Врцељ се по завршетку Машинског факултета бавио производњом намештаја и до данас има 50 ауторских дела заштићених у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије. Од 2000. године бави се свим сегментима маркетинга, од аццоунтинг-а, продукције, преко дигиталних медија и адвертисинг-а до ПР-а. Паралелно, Врцељ не запоставља ни уметност. Од прве самосталне изложбе 2010. до сада је имао укупно три, као и један перформанс. Учествовао је и на групној изложби у Москви (Арт Мосцоw).

Владимир Татаревић је дипломирао на Факултету примењених уметности Универзитета уметности 1997. године. После завршетка магистарских студија обишао је више од тридесет земаља радећи за Транс Оцеан Пхотос. Од 2000. до 2002. је радио у Атланти (Џордија, САД) као фотограф за различите компаније. Године 2002. освојио је прву награду на националном такмичењу фотографа “Лифе тоуцх” у Атланти. По повратку у родни Београд каријеру је наставио као слободни уметник. Татаревић је имао четрнаест самосталних изложби, а учествовао је и на неколико међународних изложби. Излагао у земљи и иностранству, а последња изложба, на позив Едварда Луси Смита, у Берлину 2009. имала је велики успех. Татаревић је први српски фотограф чија је фотографија (Београдска мумија) објављена на насловној страни часописа Национал Геограпхиц, а која је ушла у пет најбољих насловних страна света за 2007. годину. Његов рад је поред тога публикован и у још неколико престижних часописа, као што су Натуре Цонсерванцy, Цосмополитан, Мен’с хеалтх. Данас у звању доцента предаје фотографију на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду.