УМЕТНОСТ ХВАТАЊА БУМЕРАНГА, разговор о књизи песама Нине Живанчевић

Учествују: Владимир Копицл, Александар Јерков, Дејан Алексић и ауторка
Уметност хватања бумеранга: изабране и нове песме Нине Живанчевић, које је приредио Владимир Копицл, јесу пресек тридесетогодишње, досадашње, плодне и значајне каријере. Она се може представити и стиховима које је приређивач издвојио као амблематске: „уместо стихова пишем/ храбри луди живот“. Оно што је, чини се, константа овог опуса, оно што највише узбуђује у поезији Нине Живанчевић, дакле, управо и јесте способност песникиње да обухвати најразличитија егзистенцијална искуства. Она су просторно, временски и на сваки други начин удаљена, а песникиња успева да, повезујући и предочавајући их, створи илузију целовитости и доступности Света, односно могућности да се тај Свет досегне.

Из поговора Владимира Копицла:

„Прво, Нина је песник, песникиња уз то, каквих немамо много ни ми, ни Свет. Као што лепо рече Чарлс Симић – ‘Нина Живанчевић је један од најзанимљивијих и најоригиналнијих песника из Источне Европе, из оног дела света где се данас пише најбоља поезија.’ Или, као што написа Андреј Кодреску, иха-ха песник и антологичар саврмене америчке поезије – ‘Она пише поезију коју бисмо сви писали кад би нас носила та снажна јадранско-атлантска крила. Од нас билингвалних герилаца она је главни носилац ватре.’
Друго, не само песник, или песникиња.
И перформерка, чије су дуге и дуге-дуге песме, попут ‘Била сам ратни извештач из Египта’ или ‘Чини ми се’, или ‘Феникс’, па делови и тотал ‘Исцељења’ узорити и познати, фестивалски и сценски, па и на носачима звука и дигиталним трансверзалама већ увелико одомаћени модели овог жанра без жанра.“

Биографија:

Песникиња, прозаисткиња, есејисткиња, теоретичарка, критичарка и преводитељица, Нина Живанчевић објавила је своју прву песничку књигу 1982 и за њу добила Бранкову награду. До сада је објавила петнаест песничких збирки на српском, француском и енглеском језику, шест прозних књига и две студије: о рецепцији Црњанског и нашим уметницима у егзилу.
Књижевност и теорију позоришне авангарде предавала је на бројним универзитетима, а тренутно предаје на Сорбони и универзитету Парис 8. Живи и ради у Паризу.

На српском језику објавила је, између осталих, следеће књиге: Песме (1982), Мостови који расту (1984), Гледајући књиге независних издавача (1985), Дух ренесансе (1989), Византијске приче (1995), Продавци снова (2000), Орфејев повратак (2003), Крајем века (2004), Изненадни блесак: разговори са савременицима (2009), Црњански и његов читалац (2012).