SARMAGEDON U MESOPOTAMIJI, predstavljanje knjige Ranka Bugarskog

Učestvuju: Duška Klikovac, Katarina Rasulić, Ivan Čolović i autor Izdavač: Biblioteka XX vek, 2013.
Nova studija našeg vodećeg lingviste Ranka Bugarskog sadrži dve tematski srodne celine. Prvi, obimniji deo predstavlja monografski uobličenu analizu i klasifikaciju slivenica, to jest leksičkih blendi, i plod je dvodecenijskog praćenja medija i „živog govora“. Svi primeri koje autor navodi pripadaju jezičkoj produkciji u Srbiji, uz poneki iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Drugi deo knjige donosi primere sufiksalnih imeničkih žargonizama, koji dopunjuju obimniji rečnik objavljen u prethodnoj autorovoj studiji Žargon.

Izvod iz predgovora:
„Čitanje svake knjige počinje od njenog naslova, a kako je ova naslovljena na način koji se možda ne bi očekivao u ovoj ediciji, a ni od ovog autora, neće biti zgoreg da čitaoca odmah uputimo u tajnu njenog pomalo zagonetnog zaglavlja. Naime, biblijski toponim Armagedon, koji označava poprište odsudne kosmičke bitke između snaga dobra i zla o sudnjem danu čovečanstva, u poslednje vreme, (naročito posle svetskog uspeha istoimenog naučnofantastičnog filma 1998. godine) simbolizuje razne katastrofe ili nesreće. Otuda je iz ovog imena izveden popularni internacionalni sufiks -(ma)gedon koji različitim osnovama pridodaje takvo značenje, najčešće u poluozbiljnom tonu. (…) Kod nas, istina, trenutno, nije aktuelan nekakav dinargedon, premda se i takva mogućnost ne bi smela sasvim isključiti, ali zato mi imamo nešto što drugi sigurno nemaju (niko nema što Srbin imade!). To je SARMAGEDON, strogo domaća kovanica koja upozorava na preteće posledice dugačkog perioda zimskih praznika, kada se u Srbiji po tradiciji tamane impozantne količine hrane, naročito mesa i posebno naizbežne sarme. A ako je suditi po jeziku, odlično mesto za ovakvu feštu blagoutrobija mogao da bi da bude novosadski restoran dičnog imena MESOPOTAMANIJA. (…) Međutim, taj šaljivi naziv ne bi trebalo da navede njene potencijalne čitaoce na pomisao da je posredi puka zbirka smešnih reči: iako mnoge od ovde registrovanih leksičkih jedinica jesu po sebi smešne, ili u svakom slučaju zabavne, iza vickastog naslova krije se pokušaj ozbiljne lingvističke i sociolingvističke analize velike količine prikupljenog nestandardnog, ali živog i aktuelnog jezičkog materijala.“

Ranko Bugarski, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, objavio je veliki broj radova iz anglistike, opšte i primenjene lingvistike i sociolingvistike, između ostalih i knjige: Lingvistika o čoveku (1975), Jezik u društvu (1986), Jezik od mira do rata (1995), Lica jezika – sociolingvističke teme (2001), Nova lica jezika – sociolingvističke teme (2002), Žargon – lingvistička studija (2003), Jezik i kultura (2005), Evropa u jeziku (2009), Jezik i identitet (2010) i Portret jednog jezika (2012). Sabrana dela u 12 knjiga izašla su 1996-1997. Predavao je na mnogim inostranim univerzitetima. Bio je potpredsednik Međunarodnog udruženja za primenjenu lingvistiku i predsednik Evropskog lingvističkog društva. Član je Evropske akademije nauka i umetnosti (Salcburg) i ekspert Saveta Evrope za regionalne i manjinske jezike (Strazbur). U njegovu čast objavljena su dva međunarodna i jedan studentski zbornik radova.