САРМАГЕДОН У МЕСОПОТАМИЈИ, представљање књиге Ранка Бугарског

Учествују: Душка Кликовац, Катарина Расулић, Иван Чоловић и аутор Издавач: Библиотека XX век, 2013.
Нова студија нашег водећег лингвисте Ранка Бугарског садржи две тематски сродне целине. Први, обимнији део представља монографски уобличену анализу и класификацију сливеница, то јест лексичких бленди, и плод је дводеценијског праћења медија и „живог говора“. Сви примери које аутор наводи припадају језичкој продукцији у Србији, уз понеки из Црне Горе, Босне и Херцеговине и Хрватске. Други део књиге доноси примере суфиксалних именичких жаргонизама, који допуњују обимнији речник објављен у претходној ауторовој студији Жаргон.

Извод из предговора:
„Читање сваке књиге почиње од њеног наслова, а како је ова насловљена на начин који се можда не би очекивао у овој едицији, а ни од овог аутора, неће бити згорег да читаоца одмах упутимо у тајну њеног помало загонетног заглавља. Наиме, библијски топоним Армагедон, који означава поприште одсудне космичке битке између снага добра и зла о судњем дану човечанства, у последње време, (нарочито после светског успеха истоименог научнофантастичног филма 1998. године) симболизује разне катастрофе или несреће. Отуда је из овог имена изведен популарни интернационални суфикс -(ма)гедон који различитим основама придодаје такво значење, најчешће у полуозбиљном тону. (…) Код нас, истина, тренутно, није актуелан некакав динаргедон, премда се и таква могућност не би смела сасвим искључити, али зато ми имамо нешто што други сигурно немају (нико нема што Србин имаде!). То је САРМАГЕДОН, строго домаћа кованица која упозорава на претеће последице дугачког периода зимских празника, када се у Србији по традицији тамане импозантне количине хране, нарочито меса и посебно наизбежне сарме. А ако је судити по језику, одлично место за овакву фешту благоутробија могао да би да буде новосадски ресторан дичног имена МЕСОПОТАМАНИЈА. (…) Међутим, тај шаљиви назив не би требало да наведе њене потенцијалне читаоце на помисао да је посреди пука збирка смешних речи: иако многе од овде регистрованих лексичких јединица јесу по себи смешне, или у сваком случају забавне, иза вицкастог наслова крије се покушај озбиљне лингвистичке и социолингвистичке анализе велике количине прикупљеног нестандардног, али живог и актуелног језичког материјала.“

Ранко Бугарски, редовни професор Филолошког факултета у Београду, објавио је велики број радова из англистике, опште и примењене лингвистике и социолингвистике, између осталих и књиге: Лингвистика о човеку (1975), Језик у друштву (1986), Језик од мира до рата (1995), Лица језика – социолингвистичке теме (2001), Нова лица језика – социолингвистичке теме (2002), Жаргон – лингвистичка студија (2003), Језик и култура (2005), Европа у језику (2009), Језик и идентитет (2010) и Портрет једног језика (2012). Сабрана дела у 12 књига изашла су 1996-1997. Предавао је на многим иностраним универзитетима. Био је потпредседник Међународног удружења за примењену лингвистику и председник Европског лингвистичког друштва. Члан је Европске академије наука и уметности (Салцбург) и експерт Савета Европе за регионалне и мањинске језике (Стразбур). У његову част објављена су два међународна и један студентски зборник радова.