MILOŠ TOMIĆ, Muzikalni dnevnici

„Dnevnik ovde znači da se svakog dana igram, improvizujem na nekom muzičkom instrument ili predmetu koji koristim ili nabasam na njega a odjednom mi “zazvuči”. Kao i na telu – svom ili onom koje se nađe pri ruci.“

Izložba Muzikalni dnevnici, filmadžije i svaštara Miloša Tomića, našeg predstavnika na ovogodišnjem Bijenalu u Veneciji, povezuje teme muzike i detinjstva i sastoji se iz nekoliko segmenata. Postavku čine: kratki filmovi Muzikalni dnevnici 1-4, i «Muzička intermeca» 1-6 u kojima svakodnevne, često porodične, kuhinjske situacije postaju amaterske muzičke improvizacije. Ili možda samo pravljenje buke i ludiranje sa ključevima, flašama, sitnim paricama, prozorima, čičkovima od patika, kao i sa raštimovanim instrumentima – gitari, kineskoj usnoj harmonici, škripavom saksofonu, drombuljama… Sa druge strane je tajno beležena publika, uglavnom vrlo mlada koja se dosađuje na koncertima klasične muzike, ali u ovoj postavci kao da sluša baš Muzikalne dnevnike i na njih reaguje.

Polusatni dokumentarac «Mali profesori muzike» prati prve lekcije koje vrlo mladi đaci muzičkih škola, sada u ulozi strogih profesora, daju jednom muzički nezrelom amateru, pokušavajuči da ga, često bezuspešno, nauče najjendostavnijim melodijama na desetak klasičnih instrumenata. Pred malim bioskopom, posetioci će se sresti sa arhivom udžbenika muzičke kulture iz perioda od Drugog svetskog rata do sada. Neformalno formalnom karakteru postavke pridružuju se i 2 gosta: autodidakt Kejti Voznjicki koja će izložiti crtež-friz dimenzija 200×35 cm, inspirisan gledanjem muzikalnih dnevnika (crtež je u isto vreme i katalog izložbe) i Vladimir Perić-Talent i Milica Stojanov koji zagrljeni stoje ispred Muzeja detinjstva čiji će deo kolekcije vezan za muziku ispuniti jednu nišu galerije u formi kabineta čuda.

Baveći se muzikom i odgonetanjem ličnih frustracija u muzičkom obrazovanju, Miloš Tomić otkriva karakter svojih Muzikalnih dnevnika: “Kao lični psihijatar, prepisao sam sebi dnevnu lekovitu dozu muziciranja. Nikada nisam išao u muzičku školu, ne umem da čitam note, ali često čujem melodiju u šumi zvukova oko sebe i od detinjstva sam bubnjao ritmove prstima po stolu, tokom porodičnih ručkova, uvek ućutkivan od roditelja. Dnevnik ovde znači da se svakog dana igram, improvizujem na nekom muzičkom instrumentu ili predmetu koji koristim ili nabasam na njega a odjednom mi “zazvuči”. Kao i na telu – svom ili onom koje se nađe pri ruci. Improvizacija ovde znači, uhvatiti se u koštac sa izabranim instrumentom ili predmetom i iscediti iz njega sve – od buke do melodije.“

Evo jednog od dnevnika: http://vimeo.com/58192518

Ovu neobičnu izložbu prati niz svakodnevnih aktivnosti i zanimljiv progam koji će se dešavati u galeriji i na ulici ispred Likovne galerije. Akteri tih programa su poznati umetnici i muzičari sa naše likovne i kulturne scene, ali i ličnosti koje se do sad nisu javno eksponirane, a čija interesovanja i hobiji su na specifičan način vezani za muziku. Radionicu stripa na temu „Muzičke traume iz detinjstva“ vodiće Kejti Voznjicki i Miloš Tomić, specijal Pesničenja za decu prirediće Grupa Škart, slušaćete koncert: «veče solo basa», Saša Stojanović predstaviće antikvarne primerke omota gramofonskih ploča i zaboravljenih pesama iz svoje kolekcije, a uživanje u muzici i druženju nastaviće se malim ciklusom manje poznatih i kod nas neprikazivanih muzičkih filmova i spotova. Malo li je?

Prateći program:
Subota, 14. Septembar od 12,30 do 13,30
KCB klub

Ponedeljak, 16. septembar od 18.00 do 20.00
Filmski program- igrani i dokumentarni muzički filmovi i spotovi

Utorak, 17. septembar od 18 do 20.00
Filmski program- igrani i dokumentarni muzički filmovi i spotovi

Sreda, 18. septembar, od 18.00 do 20.00
Filmski program- igrani i dokumentarni muzički filmovi i spotovi

Četvrtak, 19. septembar, u 20.00
Koncert Solo bas

Petak, 20. septembar od 18.00 do 20.00
Mali sajam omota gramofonskih ploča i igranka

Subota, 21. septembar od 16.30 do 17.30
KCB radionica za decu i roditelje, vodi Ana Nedeljković
Tema: Razgovor o muzičkim traumama iz detinjstva i radionica stripa;
Koncepcija i realizacija : Kejti Voznjicki i Miloš Tomić
U 19 sati
Grupa Škart – Pesničenje za decu
Zatvaranje izložbe

Biografije umetnika

Miloš Tomić je diplomirao režiju na FDU u Beogradu, u klasi profesora Miše Radivojevića. Završio je postdiplomske studije animacije na čuvenoj Filmskoj akademiji u Pragu. Jedan je od osnivača legendarne grupe „Klipani u pudingu“, strastveni je kolekcionar i strpljivi kolažista. Snimio je više kratkih filmova i video radova za koje je dobio nagrade u zemlji i inostranstvu. Paralelno sa filmom bavi se vizuelnom umetnošću i više puta je izlagao crteže, fotografije, kolaže, asamblaže, video radove i instalacije. Učestvovao je u snimanju više filmova i bio je saradnik u jedinstvenoj emisiji „Ritam lepog srca“ na radiju B92. Ima nekoliko dobrih i dosta loših osobina.
www.milostomic.com

Kejti Voznjicki je poreklom iz Klivlenda (Ohajo, SAD), u Beogradu živi i radi od 2007, tu crta stripove i pravi muziku za svoja dva muzička projekta – MC Kopy Kat (rep) i EPP! (format reklama koje ne prodaju ništa). Sa svojim stripovima je sudelovala u različitim izdanjima na Balkanu i šire: Komikaze (Hrvatska), Crack! (Italija), Novo Doba festival i Distorted Mirror (Srbija) i fanzin Night of the Fandom (SAD).

Vladimir Perić je studirao grafiku i fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu. Njegov pluralistički izraz u polju fotografije, instalacije i videa pripada konceptualnoj umetnosti i deli se u tri stvaralačke faze. Pod pseudonimom Talent (1986-1996) i Talent Factory (1996-2006) izlagao je na brojnijm samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a aktuelnu izlagačku praksu sprovodi u okviru projekta Muzej detinjstva (2006-2016). Muzej detinjstva je nastao u kolekcionarskoj pasioniranosti umetnika prema predmetima – ambalaži, igračkama, literaturi, garderobi, starim fotografijama itd. uglavnom pronađenim na buvljim pijacama koji predstavljaju svedočanstva ličnog detinjstva a istovremeno govore o socio-kulturnom prostoru tadašnje Jugoslavije. Predmete iz ovog Muzeja autor istražuje, sistematizuje i interpretira kao složeni koncept detinjstva i povezanih kategorija sećanja, identiteta, intimnih i kolektivnih narativa, koristeći muzeološki i antropološki pristup, u kombinaciji sa specifičnom interpretacijom prožetom umetničkim promišljanjem i ličnim odnosom prema detinjstvu.