Merlin Nađ-Torma je dokumentovala život u subotičkoj Džungli od novembra 2011. do decembra 2012. godine.
“Ovde je život tako težak zato što niko ne razume kako se osećam, usamljen sam. Moja zemlja je daleko i bilo bi jako teško otići i videti se sa roditeljima. Došao sam u Evropu jer sam o tome sanjao, ali vidite kakav je naš život u Džungli, kako mi ovde živimo. Niko ne može sprečiti ptice, reke, vazduh da prelaze granice, zašto mi imamo toliko problema?”
Qamar, dvadesetpetogodišnjak iz Pakistana
U poslednjih nekoliko godina Srbija je postala tranzitna zona za migrante bez dokumenata, uglavnom iz Avganistana, Pakistana i istočne Afrike, na putu ka Evropskoj uniji. Neki su pobegli od rata, neki se nadaju da će moći da izdržavaju porodicu u domovini.
Na putu do Srbije migranti plaćaju hiljade evra krijumčarima, prelaze nekoliko granica pešice, na konju ili skriveni u kamionu. Neki su tokom tog napornog i opasnog putovanja pretrpeli napade ili zlostavljanja, izgubili članove porodice ili prijatelje.
Srpsko-mađarska granica je poslednja prepreka pre ulaska u šengensku zonu Evropske unije, odnosno u zonu bez redovnih graničnih kontrola među zemljama. Ali, pošto je ta granica dobro obezbeđena, mnogi migranti se zaglave na ulazu u zonu nedeljama, pa i mesecima. Oni koji nemaju novaca da plate privatni smeštaj odsedaju u ilegalnom naselju koje se zove Džungla, gde žive u improvizovanim skloništima i čekaju priliku da pređu u EU.
Boravak u Džungli podrazumeva da čovek nema pristupa vodi, da često danima ništa ne jede i da se krije od policije, koja hapsi migrante i deportuje ih u Makedoniju. Istovremeno, Džungla je mesto za stvaranje veza, razmenu iskustava stečenih tokom putovanja, uspostavljanje kontakata sa krijumčarima ljudi da bi se dogovorio nastavak putovanja. Ali, uglavnom, ljudi tu samo čekaju i suočavaju se sa vlastitim mislima, maštaju o stizanju u zemlju u koju su krenuli, o boljem životu u Obećanoj zemlji. S druge strane, neizvesna budućnost i njihova slika Evrope potiskuju se u drugi plan. Džungla postaje mesto između nade i beznađa, gde se snovi o boljoj budućnosti sudaraju s realnošću Evrope koja ih ne želi.
Merlin Nađ-Torma je rođena 1979. godine u Hanoveru, Nemačka. Studirala je fotografiju na Univerzitetu primenjenih umetnosti pre nego što se preselila u Berlin, gde radi kao slobodni fotograf. Kao ćerka migranata-gastarbajtera iz Srbije, pripadnika mađarske manjine u toj zemlji, u nekoliko serija svojih radova, ona naglasak stavlja na Balkan, istražujući svoje korene i problem egzila.