Мерлин Нађ-Торма је документовала живот у суботичкој Џунгли од новембра 2011. до децембра 2012. године.
“Овде је живот тако тежак зато што нико не разуме како се осећам, усамљен сам. Моја земља је далеко и било би јако тешко отићи и видети се са родитељима. Дошао сам у Европу јер сам о томе сањао, али видите какав је наш живот у Џунгли, како ми овде живимо. Нико не може спречити птице, реке, ваздух да прелазе границе, зашто ми имамо толико проблема?”
Qамар, двадесетпетогодишњак из Пакистана
У последњих неколико година Србија је постала транзитна зона за мигранте без докумената, углавном из Авганистана, Пакистана и источне Африке, на путу ка Европској унији. Неки су побегли од рата, неки се надају да ће моћи да издржавају породицу у домовини.
На путу до Србије мигранти плаћају хиљаде евра кријумчарима, прелазе неколико граница пешице, на коњу или скривени у камиону. Неки су током тог напорног и опасног путовања претрпели нападе или злостављања, изгубили чланове породице или пријатеље.
Српско-мађарска граница је последња препрека пре уласка у шенгенску зону Европске уније, односно у зону без редовних граничних контрола међу земљама. Али, пошто је та граница добро обезбеђена, многи мигранти се заглаве на улазу у зону недељама, па и месецима. Они који немају новаца да плате приватни смештај одседају у илегалном насељу које се зове Џунгла, где живе у импровизованим склоништима и чекају прилику да пређу у ЕУ.
Боравак у Џунгли подразумева да човек нема приступа води, да често данима ништа не једе и да се крије од полиције, која хапси мигранте и депортује их у Македонију. Истовремено, Џунгла је место за стварање веза, размену искустава стечених током путовања, успостављање контаката са кријумчарима људи да би се договорио наставак путовања. Али, углавном, људи ту само чекају и суочавају се са властитим мислима, маштају о стизању у земљу у коју су кренули, о бољем животу у Обећаној земљи. С друге стране, неизвесна будућност и њихова слика Европе потискују се у други план. Џунгла постаје место између наде и безнађа, где се снови о бољој будућности сударају с реалношћу Европе која их не жели.
Мерлин Нађ-Торма је рођена 1979. године у Хановеру, Немачка. Студирала је фотографију на Универзитету примењених уметности пре него што се преселила у Берлин, где ради као слободни фотограф. Као ћерка миграната-гастарбајтера из Србије, припадника мађарске мањине у тој земљи, у неколико серија својих радова, она нагласак ставља на Балкан, истражујући своје корене и проблем егзила.