ОПСЕСИЈА, кустос: Немања Кнежевић

Аутори представљени на изложби: Александра Перовић Михајловић, Богдан Раденковић, Марија Страјнић, Милица Балубџић, Немања Кнежевић.
Фотографије потискују нашу критичку свест да бисмо заборавили ступидну апсурдност функционисања и, тек захваљујући овом потискивању, функционисање уопште постаје могуће. Тако фотографије оцртавају магични круг који нас окружује у облику фотографског универзума. Овај круг треба разбити.
Вилем Флусер, За филозофију фотографије

У овом брзом и често лудом времену све је теже одредити чиме смо заиста опседнути као појединци, а шта је оно што је, на ширем друштвеном плану, наметнуто као опсесија.
Многи од нас користе фотоапарат као средство које ће нам, у неком каснијем периоду, помоћи да разлучимо управо такве дилеме.
Често нисмо потпуно свесни колико нам такав документ значи да дођемо до одговора и разумевања односа како према људима тако и према стварима.
Мање је битно да ли бележимо драге особе, пределе, просторе у којима живимо или пак наизглед тривиијалне и баналне детаље – гледајући ове радове, ми пре или касније долазимо до тачке у којој боље схватамо наш однос према свету.
Са друге стране је опсесивно бављење фотографијом као таквом, где нам сам процес прављења слике и разних „лутања“ током њега користи као својеврсна терапија којој често несвесно прибегавамо тражећи одговоре, али и отварајући питања која можда нисмо склони да поставимо на неки други начин. У том случају није (заправо) најбитније шта смо забележили, већ је важан сâм процес. Када је реч о аналогној фотографији, ту је онда увек присутан и моменат у коме многи од тих кадрова за нас дуго остају „неоткривени“ мада су у нашим главама они већ обавили посао: ми смо прошли кроз њих и на тај начин завршили једну фазу фотографског процеса.
Начин на који фотографија може да помогне у разоткривању опсесија вероватно се налази негде на дугачком путу између документовања, мапирања и сецирања.
Флексибилност медијума је управо у томе што нам дозвољава да сами одредимо која од ових фаза је најзначајнија за нас у интроспективном смислу.
Групна изложба Опсесија је покушај да се кроз пет различитих приступа одговори на питање шта нас континуирано интригира пре свега као људе, а тек онда као фотографе.
Опседнутост самом фотографијом није довољна да би се направио занимљив и инспиративан рад. Оно што сваку од ових серија чини специфичном јесте управо дубоко интересовање аутора за неким другим, не толико очигледним темама.

Немања Кнежевић, кустос изложбе