Отворени разговор међу публиком о радовима уметника ГОРАНА МИЦЕВСКОГ
Уметник каже: „Одлучио сам се да представим приложене радове из два разлога; први, баналнији, јер је то сам случај захтевао (наиме, оба рада су изведена у згради у којој се одржава и разговор, а сви знамо да је случај сувише драгоцен да би се олако занемарио) и други, вероватно једини, јер су ово два краја једног лука који описујем последњих десетак година.“
Мрежа референци и односа које граде и заузимају радови Горана Мицевског је комплексна, слојевита, а уједно се чини и приступачна, непосредна. Медијум фотографије заузима веома важно место у његовим радовима, не само као средство за бележење, већ и као носилац одређене традиције. Оба рада о којима ћемо дискутовати представљени су у Културном центру Београда различитим приликама, и то је било пресудно у одабиру радова, али и места на коме ће се одржати дискусија. Какав је онда однос фотографије и места у његовим радовима? Да ли може да се супротстави једна традиција другој? Шта данас мислимо о традицији? Како се креативност уписује у постојеће културолошке кодове? Који су текући културолошки кодови као део наше савремености? Који је ментални простор у коме Мицевски ствара? Ово су само нека од питања на која ћемо покушати да заједно одговоримо.
Горан Мицевски (1977) завршио је Факултет примењених уметности у Београду, одсек фотографија. Кључне одреднице за фотографску праксу овог пасионираног путника и шетача јесу оданост аналогној техници, константна промишљања самог медија, као и истраживање односа фотографије и контекста којима се тематски бави (уметност, друштво, свакодневно). Излагао је на више групних и самосталних изложби у земљи и иностранству. Мицевски је добитник награда на фестивалима Медиа Форум у оквиру Московског филмског фестивала, Алтернативе Филм/Видео у Београду и златне медаље за фотографију, Стеријино позорје у Новом Саду. Више о раду Горана Мицевског: хттп://горанмицевски.wордпресс.цом/
Пројекат УМЕТНИК КАО ПУБЛИКА је јавни форум у оквиру ког публика, на основу материјала који уметник припрема унапред и уз помоћ модератора, износи и међусобно преиспитује мишљења о одабраним радовима савремене визуелне уметности. Дискусије дају могућност да се „размишља наглас“, да се ове мисли супротставе без претензија да постоји само један прави одговор, односно јединствено виђење уметности.
Разговори се не воде стручним језиком и приступ темама је такав да се не даје предност професионалном исказивању мишљења и ставова, па су добродошли сви заинтересовани да чују туђе и поделе своје мишљење о уметности, о свакодневици, о томе на шта нас инспирише уметности и томе шта се мења после сусрета са радовима.