LUKA BEŠLAGIĆ, Dva govora romana

Učestvuju: Dubravka Đurić, Jelena Savić i autor Izdavač: Utopia, Beograd 2012.
Dva govora romana Luke Bešlagića mogla bi se lako odrediti kao eksperimentalna proza. Ali time se ni bi reklo mnogo, s obzirom na neodređenu i neodredivu granicu između klasičnog i eksperimentalnog izraza. Takođe, odrednicu „eksperimentalni“ ne bi trebalo razumeti kao nešto samo po sebi vredno. Ono što nesumnjivo jeste provokativno u ovom proznom diptihu, sastavljenom od dve celine „Komuna“ i „Govor transformacije“ – pokušaj je da se prekorači granica između teorijskog govora i pripovedanja, a da nijedan od ova dva izraza ne trpi zbog toga. Time dolazi do zanimljivog preokreta, posle koga sam govor o romanu (metajezik) postaje, na izvestan način, junak romana. Drugim rečima, Bešlagić je svoju prvu knjigu smestio na, prilično prazno, levo krilo savremene proze, što predstavlja prilično osveženje.