BOJAN RADOJČIĆ, Trilogija o dečaku koji je …

Instalacija od tri monumentalna rada koja se sastoje od velikog broja malih crteža.
“Priča o umetnosti je jedna neprekidna pripovest o žrtvama koje se prinose, samožrtvovanju i odricanju zarad određenih ideja, lepote i želje da se nešto kaže, i na kraju krajeva nešto promeni. Još od antike filozofi i pisci ukazuju na to kako nema lepote bez patnje, niti uživanja bez velikog rada. Dualitet sveta u kome živimo prepoznat je veoma rano i na njegovim principima su izgrađeni čitavi filozofski i umetnički sistemi i koncepti. Jedan takav koncept beogradskoj publici predstavlja i Bojan Radojčić. Tri velika crteža, odnosno instalacije koje se sastoje od velikog broja crteža A4 formata urađenih običnom grafitnom olovkom, čine tri monumentalne slike koje nose naziv Trilogija o dečaku koji je… Svaka instalacija, odnosno crtež ima svoj naziv i svaka na svoj način, kako to sam umetnik kaže, obrađuje temu samožrtvovanja iz različitih perspektiva i ubeđenja, zarad ostvarivanja određenih ciljeva. Iako sva tri slučaja imaju različite motive i ciljeve, vezuje ih jedna činjenica, a to je da sva 3 dečaka podnoseći žrtvu, pokreću velike teme.” (Saša Janjić, iz predgovora u katalogu)
Praveći komparaciju sa okruženjem u kome su radovi nastali Trilogija o dečaku … Bojana Radojčića se može posmatrati i kao paradigma situacije u kojoj se srpska umetnička scena nalazi već dobrih dvadeset godina. Samožrtvovanje, istrajnost, samozadovoljnost i upornost pojedinih umetnika čini se da su karatkeristike celokupne scene. Svaku od pomenutih odlika poseduje bar neko ko je umetnost odabrao za svoj životni poziv. Međutim, uprkos svim očekivanjima i prognozama, uprkos potpunoj nezainteresovanosti politike i društva, umetnost opstaje.
Bojan Radojčić (1981, Šabac) je diplomirao 2004. godine na Akademiji Salepih umetnosti u Beogradu, na odseku za slikarstvo. Izlaže od 2009. i do sad je priredio oko 10 samostalnih izložbi u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Kopenhagenu, Oslu i Zagrebu. Izlagao je i na brojnim grupnim izložbama u Srbiji, Norveškoj, Danskoj i Nemačkoj. Učestvovao je na izložbi finalista za nagradu „Dimitrije Bašičević -Mangelos“ za najboljeg mladog umetnika 2012. godine i na izložbi finalista za nagradu „Vladimir Veličković“ 2011. godine. Dobitnik je Prve nagrade XV Prolećnog anala (Likovna galerija Doma kulture u Čačku) 2011; Prve nagrade Oktobarskog salona Narodnog muzeja u Šapcu 2010, nagrade Oktobarskog salona u Šapcu i nagrade Galerije „SKC“ na Međunarodnom sajmu stripa, Beograd, 2009. Radovi mu se nalaze u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu i u privatnim kolekcijama u Danskoj i Norveškoj. Član je ULUS-a od 2009. godine. Živi i radi u Beogradu.
www.bojanson.blogspot.com

Prateći program izložbe:

Subota, 2. februar
12 sati stručno vođenje kroz izložbu
13 – 16 sati radionica za tinejdžere – edukator Ana Nedeljković

Subota, 9. februar
12 sati stručno vođenje kroz izložbu