БОЈАН РАДОЈЧИЋ, Трилогија о дечаку који је …

Инсталација од три монументална рада која се састоје од великог броја малих цртежа.
“Прича о уметности је једна непрекидна приповест о жртвама које се приносе, саможртвовању и одрицању зарад одређених идеја, лепоте и жеље да се нешто каже, и на крају крајева нешто промени. Још од антике филозофи и писци указују на то како нема лепоте без патње, нити уживања без великог рада. Дуалитет света у коме живимо препознат је веома рано и на његовим принципима су изграђени читави филозофски и уметнички системи и концепти. Један такав концепт београдској публици представља и Бојан Радојчић. Три велика цртежа, односно инсталације које се састоје од великог броја цртежа А4 формата урађених обичном графитном оловком, чине три монументалне слике које носе назив Трилогија о дечаку који је… Свака инсталација, односно цртеж има свој назив и свака на свој начин, како то сам уметник каже, обрађује тему саможртвовања из различитих перспектива и убеђења, зарад остваривања одређених циљева. Иако сва три случаја имају различите мотиве и циљеве, везује их једна чињеница, а то је да сва 3 дечака подносећи жртву, покрећу велике теме.” (Саша Јањић, из предговора у каталогу)
Правећи компарацију са окружењем у коме су радови настали Трилогија о дечаку … Бојана Радојчића се може посматрати и као парадигма ситуације у којој се српска уметничка сцена налази већ добрих двадесет година. Саможртвовање, истрајност, самозадовољност и упорност појединих уметника чини се да су караткеристике целокупне сцене. Сваку од поменутих одлика поседује бар неко ко је уметност одабрао за свој животни позив. Међутим, упркос свим очекивањима и прогнозама, упркос потпуној незаинтересованости политике и друштва, уметност опстаје.
Бојан Радојчић (1981, Шабац) је дипломирао 2004. године на Академији Салепих уметности у Београду, на одсеку за сликарство. Излаже од 2009. и до сад је приредио око 10 самосталних изложби у Београду, Новом Саду, Смедереву, Копенхагену, Ослу и Загребу. Излагао је и на бројним групним изложбама у Србији, Норвешкој, Данској и Немачкој. Учествовао је на изложби финалиста за награду „Димитрије Башичевић -Мангелос“ за најбољег младог уметника 2012. године и на изложби финалиста за награду „Владимир Величковић“ 2011. године. Добитник је Прве награде XВ Пролећног анала (Ликовна галерија Дома културе у Чачку) 2011; Прве награде Октобарског салона Народног музеја у Шапцу 2010, награде Октобарског салона у Шапцу и награде Галерије „СКЦ“ на Међународном сајму стрипа, Београд, 2009. Радови му се налазе у Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду и у приватним колекцијама у Данској и Норвешкој. Члан је УЛУС-а од 2009. године. Живи и ради у Београду.
www.бојансон.блогспот.цом

Пратећи програм изложбе:

Субота, 2. фебруар
12 сати стручно вођење кроз изложбу
13 – 16 сати радионица за тинејџере – едукатор Ана Недељковић

Субота, 9. фебруар
12 сати стручно вођење кроз изложбу