ОКТОБАРСКА РЕВОЛУЦИЈА, представљање издања КЦБ-а у клубу Букса (Боокса), Загреб

КЛУБ БООКСА, ЗАГРЕБ (МАРТИЋЕВА 14)

Представљање издања Октобарског салона: Симптоми нерешеног сукоба и Гуд лајф Издавач: Културни центар Београда, Београд, 2012. Учествују: Свебор Миџић и Марјан Чакаревић
Прво што треба знати када су у питању публикације Симптоми нерешеног сукоба и Гуд Лајф је да и једна и друга јесу интегрални делови 52, односно 53. Октобарског салона, а не класични каталози. Ова чињеница унеколико расипа, или помера фокус саме манифестације, која у свом основном виду јесте представљање визуелних уметности, на текстуалне уметничке праксе, односно на ширу област хуманистике.
Збирка есеја Симптоми нерешеног сукоба завршни је пројекат 52. Октобарског салона. Једна од уредница Галит Еилат у уводном тексту каже да „збирку чине есеји који настављају расправе покренуте у радовима представљеним у склопу пројекта, а чије су теме грађанска послушност и непослушност, друштвена и институционална одговорност, невладине организације, отпор и траума, посттрауматско искуство и канонски наратив на којем се држава темељи.“
Жанровски сасвим хетерогене, од аутобиографских исповести, преко студија методологије архивирања историје, до егзистенцијално-метафизичких анализа отпора ауторитетима – све текстове обједињује било непосредно, било посредно искуство сукоба између различитих верских, националних и друштвених група, али не мање и покушај да се кроз појединачне случајеве понуди модел превазилажења ових сукоба и постави темељ (су)живота у будућности. Збирка је утолико интересантнија што показује да се и модели ауторитета, као и могућности отпора не разликују много, без обзира на то да ли је реч о Израелу, Холандији или југословенском региону. На том трагу су и песме Дамира Авдића у овој књизи, чији је стих „Вр(иј)еме је да се упознамо“/ (онакви какви стварно јесмо) и узет за име 52. Октобарског салона. Ове песме имају у књизи улогу сличну оној какву има хор у античкој драми. И то зато што је и у свим овим случајевима реч о не мањој драми.
Када је реч о прошлогодишњем Октобарском салону под називом Гоод Лифе/Гуд Лајф он је резултат сарадње два кустоса, Мике Хануле и Бранислава Димитријевића, који су и раније сарађивали (изложба Ситуатед Селф — Цонфусед, Цомпассионате, Цонфлицтуал, у Београду и Хелсинкију 2005). Заједно с њима, у стварању ове књиге, која је део изложбе а не једноставно пратећи каталог, учествовали су и Свебор Миџић, уредник, и Андреј Долинка, дизајнер.
Ова пратећа публикација као спољња територија саме изложбе следила је интерну логику пројекта који је везан за једну локацију. Тако, публикација не документује пројекат, нити представља некакво објашњење изложбе. У питању је нешто друго – и такође, нешто више.
Под овим „више”, подразумева се и покушава да досегне један скуп рефлективног поигравања и суочавања са темом „доброг живота” – обрађеном кроз измене и изазове током последњих 20 и више година. А све то уз помоћ малог путовања кроз време, уназад до 1905. када је саграђена зграда бившег Геозавода, у којој је, иначе, одржан прошлогодишњи Салон. Ово је збирка прича, есеја и интервјуа који се суочавају са дилемама наших савремених живота: збрке у којој смо се нашли и надања којих покушавамо да се држимо – или које покушавамо да ре-генеришемо.